18:04

Najgori deo putovanja je odlazak.

Ne podnosim iščekivanje trenutka u kojem ću krenuti; ono vreme u sobi, sa spakovanim koferom i gitarom; ono vreme koje mora da prođe dok se konačno ne prepustim vožnji.

Za mene putovanje počinje tek kada se zaputim ka cilju putovanja. U ovom slučaju to je Ljubljana. Predstoje mi dve nedelje (tačnije 13 dana) na novom pohodu koji započinjem u ulozi Andree Kanea, rokenrol novinara u dresu HellyCherry portala, da bi Astor Lajka preuzeo igru od subote kada kreću svirke na Kavč festivalu. Za sve to vreme u Sloveniji biću i ja, Stefan Stefanović, igrodržac zamršen u sopstcenoj igri, ali sa stalnim osećajem da sam na pravom putu, da idem ka cilju, ka ličnoj pobedi i slobodi, mada ne znam ni kako ona izgleda.

Uskoro krećem iz Gornjeg Milanovca, a onda sledi ponoćna vožnja do Ljubljane, u kojoj ću, zahvaljujući FlixBus konekciji, uživati pišući ovaj digitalni dnevnik koji će tek biti čitan i izučavan. Ovako se piše istorija: u iščekivanju.

19:52

Pokušao sam da okačim fotografiju šaltera na autobuskoj stanici u Milanovcu, ali WordPress aplikacija odbija da sarađuje, tako da sam je objavio na Instagram storiju.

Pričica-blejačica” – to je termin koji sam pokupio tokom života u studentskom domu Rifat Burdžević u Beogradu, a sada mi taj izraz savršeno ide uz format Instagram objava. Ipak, više bih voleo da ovaj dnevnik bude kolekcija svih sadržaja koje delim tokom ovog pohoda.

Još uvek nisam smislio ime za ovu turu. U glavi mi je ono “po šumama i gorama”, pa u tom stilu – po kućama i ulicama ili po kućama i klubovima… ne mogu još da se odlučim.

Još

00:53

Volim Flix bus jer nema muziku, a ima internet. Nažalost, u ovom u kojem sam sada ne radi konekcija, tako da će ovo biti poslednja objava za večeras jer se uskoro približavamo granici.

Ovo pišem u Mačvanskoj Mitrovici, mestu koje znam samo zbog Flix buseva. Ovde im je neko sastajalište, neko njihovo urotničko mesto okupljanja na kojem prave kratkotrajne pauze u kojima se dogovaraju sa drugim vozačima kako će da osvoje svet. I dalje mi nije jasno kako je ovaj model poslovanja održiv – vozimo se u duplom autobusu od Beograda do Ljubljane za 2700din. Koliko vidim, ima 15-ak putnika, raširili smo se po čitavom spratu. U čemu je fora?

Možda je odgovor u Mačvanskoj Mitrovici?

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Last modified: February 4, 2020

Comments

Write a Reply or Comment

Your email address will not be published.