11:20

Najsrećniji sam kada nateram sebe da odradim jutarnje istezanje, jogu i meditaciju pre podneva. Treba ustati što ranije, skuvati čaj, naći podkast koji ću preslušavati dok zagrevam konzolu za dan, i prepustiti se mehaničkom ponavljanju vežbi, izgovarajući sa izdahom, nekad i kroz zube, broj kruga.

Jutros sam slušao Žiškin podkast i to ovu epizodu o književnosti. Najčešće mi se ne sviđa kako voditelji emisije govore, koriste previše anglizama, ali onih posrbljenih, pa im govor zvuči usiljeno, kao da žele da održe privid savremenosti time što će koristiti izraze za koje su bili previše lenji da nađu zamenu ili izglasaju svoje, kao što smo mi uradili. Zbog toga ih ne pratim toliko posvećeno, ali kada sam video Vudemnovu bradatu glavu kako maše sa naslovnice videa, morao sam da ih poslušam:

Ko je Vudemnov fan neka podigne šapu!

Koliko možeš da digneš iz bendža? Ja za sada 50 kg.

3×12 serija + 3×15 noge + 3×15 zadnja loža + 3×30 trbušnjaci + 2×10 tegovi; sve to dok Jelica, Vugi i Bojan govore o stanju književnosti u savremenom svetu. Trebalo bi da se koncentrišem na mišiće, na svaku vežbu, na svaki deo konzole koji je aktivno uključen u ovom procesu, ali to ne radim, uprkos savetima mojih drugara bildera. Koncentrisan sam na to što pričaju, jer me sudbina književnosti pogađa skoro koliko i moja. Ne znam ko je Bojan, ali me smara to što se suzdržava da odgovori na pitanje i iznese neki jasan sud.

12:00

Kada zagrejem konzolu, prebacujem se na pisanje. U ona 2 sata koje imam do početka radnog vremena, pokušavam da odradim sve objave na društvenim mrežama. Za ono vreme koje mi ostane, pišem “Ocean”, lirski roman A. Kanea koji mi je upisan kao novogodišnja odluka. To je isto posao, po mom mišljenju mnogo zahtevniji nego spajanje brokera i vozača sa liste, ali nije plaćen, kapitalizam ne zarađuje od mog kreativnog rada, zato mogu da pišem samo u tom “slobodnom vremenu”. Moram da upakujem svoj poziv u ono vreme kada se ne bavim poslom, jer moj poziv je beznačajan ako nije profitabilan. Tako ovaj svet funkcioniše, objasnili su mi već mnogo puta, ali ja sam uprkos tome napravio Ko-fi stranicu, u nadi da će neko platiti za poziv kojim želim da se bavim kako bih mogao da mu se potpuno posvetim i podredim mu svoje radno vreme.

13:34

Ima anegdota, upitne istinitosti kao i sve kratke forme o piscima, kako se jednom Džojs hvalio uspešnim danom. Bio je zadovoljan onim što je napisao toliko da je bio ozaren. Kada su ga pitali koliko je napisao tog dana, rekao je da je napisao samo jednu rečenicu.

Takav osećaj imam i ja, iako sam daleko od Džojsa, osim po želji da se moj grad rekonstruiše po pričama Stefana Psa iz buduće zbirke “Plava hronika“. Danas sam napisao jedan dobar pasus u “Oceanu” i presrećan sam što i dalje mogu sebe da iznenadim rečima.

Verujem da će mi zbog toga radno vreme mnogo brže proći. Misliću na taj pasus kao na blisku osobu, voljenu ženu i prijatelja, dok budem mehanički ukucavao milje i imena gradova Amerike, možda podjednako fiktivnih kao gradovi u kojima su moji heteronimi…

7:00 AM

Pa da počnemo, dobri moj Stive.

11:00 AM

Hej, uspeo sam da završim i izveštaj sa prvog litero-događaja! Počeo sam da ga pišem sinoć, ali nisam imao snage da ga završim, pa sam ga danas dopunio, i sada, u pauzi između tura, stavio sam poslednju tačku.

Možete ga naći ovde: Litero-događaj: 2020 – Gornji Milanovac

01:20

Možda bih i zaspao odmah po okončanju radnog vremena da nije interneta.


This image has an empty alt attribute; its file name is Ko-fi_Logo_RGB_grey-1024x372.png
Zaposlite me preko Ko-fi platforme ili putem paypal.me/igrodrzac

  •  
  •  
  • 3
  •  
  •  
  •  
  •  
Last modified: January 28, 2020

Comments

Write a Reply or Comment

Your email address will not be published.