10:01

Početak juna je bio idealan, jer je ceo mesec započet na ponedeljak, ali ni početak jula nije loš. Evo me u sred krize sa koronom, pred opštim kolapsom društva i njegovih uređenih sistema, sa izvorom prihoda blokiranim međunarodnim finansijskim malverzacijama. Ipak, dovoljno sam srećan i zadovoljan da slavim rođendan fiktivnog lika kakav je Andrea Kane.

Danas bih nešto više o njemu, ako nije problem, iako ima puno toga o čemu bih mogao da govorim. Sinoć sam podvukao crtu pod prošli mesec i utvrdio sam koliko sam napredovao, gde sam trošio vreme i na šta želim da se fokusiram ovog meseca. Pisanje je i dalje najvažnija stvar mog života, pa bi bilo dobro da se tako i ophodim prema njemu. To znači da ću pisati još više, ne samo ove dnevničke zapise već i neke primenjene tekstove, kakva je objava o Crnoj Kući 13, što sam najavio još onomad, ili nešto više o Kaneu, kako i dolikuje na današnji dan.

Kane je napunio 31. godinu. Sasvim dobar staž za takvog tipa.

To znači da je i njegov imenjak, po čijem liku i delu se Kane izvajao, napunio toliko. Čestitaću mu kad završim sa časovima. Njemu uvek čestitam nekom video porukom, jer živimo u različitim državama, a najčešće smo odvojeni barem jednim morem, ako ne i okeanom. On je sada u Italiji, ako se ne varam…

A tamo je i Kane. Zapalio je pre korone u Milano. Ostao je u stanu kod majke, zaposlio se kao dispečer kamiona i sada skuplja lovu i čeka da se vrati u Srbiju kao pravi gastrabajter, sa mnogo kinte i bez ideje šta će sa sobom. Željan svega, neiživljen i umoren desetočasovnim američkim radnim vremenom, juriće na svirke, kupovaće ploče, čašćavaće pića i deliće sprave. Takav vam je on…

Ja već dugo nisam igrao pod njegovim šeširom, a ne verujem da će se uskoro to promeniti. Ovaj put brinem mnogo više po pitanju korone, ne rizikujem preteranim izlascima, niti putujem, iako više od bilo čega bih voleo da budem na svirkama u Novom Sadu. Planiram da častim sebe odlaskom na Mount of Artan, ali ni to nije sigurno.

Kane se ne javlja, ne deli muziku, niti pravi objave na svom profilu. U Italiji je i oseća se odsečenim od ovog jezika i sveta. Nedostaje mu sve ovo… Da mu nije primavera džointa kojima se dozira posle radnog vremena, bio bi mnogo depresivniji. Već jeste, samo što se efekat odlaže. Stići će ga sve to kada se vrati. Ako bude imao gde da se vrati.

Danas je dobar dan da objavim reference po kojima je Kane nastao. Objaviću jednu Boninu fotografiju, prikaz njegovog heteronima onako kako je upisan u radnoj fajlu, kao i nekoliko ilustracija po kojima je Kane oblikovan kao lik. To je moj današnji poklon svetu.

Inače me jako raduju poruke koje mu ljudi lepe na zid fejsbuk profila, kao i ono što mu šalju u inboks. Zaslužio je Kane da ga vole. Zaista, malo ko je učinio toliko napora da se prošire priče o kvalitetnoj muzici sa ovih prostora. U ovom tekstu ću objaviti isečke tih čestitki, a mogu da počnem već sada:

Za sada već četiri poruke. Prvo troje su ljudi sa scene: Katarina je deo Bunt emisije, Ivan je frontmen Organizma (jedini koji verovatno i zna da je Kane moj heteronim), Aleksandar je gitarista benda Drvo Truo, a Pablo je ortak iz Kadisa sa kojim sam jedino, od cele te ekipe koju sam tamo upoznao, i dalje u kontaktu.

Poruke iz inboksa ću deliti selektivno, to je ipak Kaneova privatnost koju ne želim da narušavam samo zbog drugih učesnika mnogoigre. To će biti na kraju priče.

Sada mi sledi još pisanja, u novom tekstu, a onda dva časa za koja se i nisam baš pripremio.

17:58

Ne duvam svećice u Kaneovo ime. Ne slavim. Radujem se, svakako, jer svaki rođendan je mala proslava čovečanstva, pa zašto ne bih onda slavio i rođenje svog heteronima. Ali radujem se umereno, u radnoj atmosferi, bez ikakvih stimulansa, razmišljajući o narednom zadatku sa liste.

U ovakvim trenucima se pitam da li ću ikada uspeti da ostvarim sve što sam zamislio za svoje heteronime. U takvim trenucima bih padao u postelju, oboren slabošću i depresivnim pomislima, razočaran u svoje slabašne sposobnosti. No, to više ne radim. Ili barem ne danas. Danas proslavljam samu mogućnost da Kane postoji i da mu već desetine ljudi čestita fiktivni rođendan na njegovoj fejsbuk stranici.

Poruke stižu i na zvanične naloge Sobakaista, pa ću ih takođe podeliti ovde, samo na kraju teksta, u odjavi. Evo najnovijih čestitiki:

Osim Lajkine, sve druge čestitke su od stvarnih ljudi, od kojih su mi Bob Perišić i Berislav Sabolić poznati. Bob je vlasnik “Bob Rock” organizacije koja radi kao muzički promoter i organizator svirki. Oni su odveli Vizelj, Mort i From Another Mother na mini turneju po Britaniji, a Berislav je voditelj emisije “No hope, no fear”, radio emisije koja u Kanadi pušta muziku sa jugoslovenske scene, praćenu pričama i intervjuima. Obojica su izuzetno važni za scenu i Kane ih uzima za uzore u svom poslu. Kao neko ko skoro nikada ne čestita rođendane na fejsbuku, osim u privatnim porukama ljudima kojima baš imam šta da čestitam, drago mi je što su ga se setili i da su izdvojili vreme da napišu nešto. Bravo za Kanea, stvarno.

Dopuna: Milenko je čovek iza imena Ensh. O jednom njegovom spotu je Kane pisao za rubriku “Priče o spotovima“.

Mog imenjaka ste mogli da upoznate u epizodi Kaneovog podkasta snimljenog na ovogodišnjem MENT festivalu. On je jedan od zanimljivijih ljudi koje sam upoznao i potvrda da mi je taj pogled na svet kroz muziku doneo mnoga vredna poznanstva. Zaista sam srećan što Kane i ja imamo vezu sa njim.

Dan Zelisko je istinski prijatelj, budući stari svat (ako dođe do svadbe) i muzičar kojeg cenim. Lajka i on su se upoznali na “Exposure Music Festivalu” pre dve-tri godine, nakon čega je Kane napisao pohvalnu recenziju o njegovom nastupu, bez ikakvog ulepšavanja. Bio je oduševljen pesmom “Joey” i emotivnom pričom koja nas je uvela u njeno izvođenje. Prošle godine sam imao tu čast da budem njegov gost čitav mesec na Palmi de Majorci, zbog čega ću mu, ako ni zbog čega drugog, biti večno zahvalan. Ova poruka mi je posebno draga jer je na španskom. Gracias Zelisko, mi amigo.

Lepo je dobiti poruke od ljude koje poznaješ, ne samo zbog čestitiki, već zbog prilike da se prisetiš zašto uopšte poznaješ te ljude i koje vas priče vežu.

00:09

Ipak je ovo Kaneov rođendan. Zna se kako se slavi Kaneov rođendan.

Ma kakva god da je šema – rođendan je.

Srećan rođendan, Kane.

Ti si mi najdraži od svih heteronima jer me ne opterećuješ. Nemam nikakva očekivanja od tebe. Ne brinem za tebe, jer ne moram da se trudim. Ti ćeš uvek biti Kane, dokle god mi tvoja priča bude interesantna za pripovedanje.

Priznaću ti da sve manje ulažem u tebe. I sam znaš koliko muzike slušam, evo već petnaesti dan puštam Natalee, i ne smeta mi uopšte. Pustio sam ti i novu stvar sa Glitch sešna, ali nisam vratio na reply kad je prebacio nazad na Natalee. Izvini, ne ulažem u tebe, ali moraš priznati da uživamo obojica. Ne znam šta ti misliš, ali rekao bih da imam prilično dobar muzički ukus.

Sreća je što se družim sa takvim ljudima. Eto, sinoć sam ti pustio Slatki Krek po preporuci mog prijatelja, inače prvog člana Internacionalnog fan kluba litero-igre Sobakaisti – jel znaš da je njegov broj 0001? Već sada znam da će on biti doživotni član sa tim brojem, The Number One, madafakaz. E pa, zahvaljujući takvim ljudima tvoj posao i nije toliko težak. Dosta ti je malo da zagrebeš po fejsu, da vidiš šta se piše na Heličeriju, i već se vraćaš u igru, ipak si ti godinama pratio ovu scenu i ponekad te iznenadi nešto novo, nešto potpuno novo, neki bend o kojem nisi imao pojma, za koji nisi znao ni da postoji, a kamoli da si čuo neku stvar od njih i, kasnije, pevušio refren dok praviš sebi petu kafu od buđenja.

Znam da ti nije lako u ovom periodu. I ja sam radio taj posao i brzo mi se smučio. Zato sam i pobegao na Preply, inače bih poludeo od zivkanja brokera i praćenja sitnih slova i brojeva koji se, u grupama od po deset, smenjuju u intervalu od 00:01 minuta. Mora da je užasan osećaj deset sati nositi slušalice na glavi, a ne slušati muziku; ponavljati iste stvari, bez razmišljanja da se radi o nekom stvarnom kamionu, koji vozi neka prava osoba, čovek od krvi i mesa, sa imenom i prezimenom, i porodicom koju prti. Nije li užasno mučiti se sa američkim akcentom iz Teksasa i Alabame, računati napamet kilometraže i procenjivati koliko je opasno poslati tovar od 45,000 pn, u prikolici od 50ft, na put od 2200 mi?

Brat moj.

Kapiram te sve. Ali kad to prođe, kad izađeš iz tog posla sa lovom zbog koje si se i zaposlio, bićeš opet princ Studenjaka. Iznajmćeš u Prvom bloku jednokrevetnu sa terasom, iscimaćeš ortaka sa Bežanije, donećeš gramofon i ploče, i naredna tri dana samo ćeš slušati muziku. Zaslužio si, stvarno.

Ovo što sam te ja častio večeras je zbog rođendana, ali ne očekuj da se ponavlja. Smara me da se cimam, nemam ti ja vremena za to, a i to više nije isto kad nemaš ispred sebe novi grad, novi jezik, nepoznate ljude i otvorenu mapu za jednu litero-avanturu po svom izboru. Moraš priznati da je ovo malo i gubljenje vremena, jer sad sam mogao da čitam ovog… ovog galjića, brata Ismaila i njegovu zbirku kratkih priča. Šta bi mi falilo? Najlepše je pred spavanje. Iz jedne priče samo se preliješ u drugu, od koje ti po buđenju ostanu tek detalji, kao papiri prosuti iz rukopisa koji liči na sve koje si čitao, ali je uvek drugačiji i nov. Eto, to ti pričam. Bolje da sam to radio nego što sad sedim za kompom i pišem ti ovo virtuelno pismo, na platformi ličnog dnevnika, koji delim sa svima, ali ga tek po neko čita.

U suštini – ti si srećan čovek.

vidi samo koliko ti je ljudi poslalo čestitke! To su sve neki pravi ljudi kojima je stalo do tebe. Evo, sad ću da ti prebrojim sve čestitke. Znaš da volim statistiku. Zato ću da razdvojim po grupama, lakše mi je tako nego da pamtim.

Pa kaže:

FEJSBUK:

  • Poruke u inbox: 6 (Best of je od P.E. (210732))
  • Poruke na zidu: 14
  • Poruke na stranicu Sobakaisti: 1
  • Interakcija na objavu o rođendanu: 3 lajka, 1 srce, i jedan lajk sa Šta slušam, a šta mi se dešava (ne računa se)

INSTAGRAM:

  • Story sa objavom: 68 videlo, 4 posalo čestitku.
    Jedna od čestki na hrvatskom, jedna na engleskom, jedna “Jedi govna”.
  • Objava o tvom rođendanu (Natalijina ilustracija) u sadržaju: 17 srcadi, 3 komentara.

Kad podvučemo crtu, dobri moj Kane, znači da se desilo 50 interakcija sa vešću o tvom rođendanu. Neke su bile ponovljene, neke se ne računaju, ali možemo sa sigurnošću reći da je oko 40 ljudi marilo za tvoj rođendan.

Čestitam.

To je stvarno uspeh.

To nisu neki nasumični ljudi, pa ti ih poznaješ po imenu, slušao si ih, pričao si sa njima, gledali ste se u oči. Znači da nisi bio toliki govnar kolikim se činiš, ili kakvim se nekad vladaš sa devojkama. To nije u redu, stvarno, ali danas ti je rođendan pa ti neću reći ni reč o tome. Evo, ćutim.

U svakom slučaju – to je uspeh, jer to su neki pravi ljudi koji su na današnji dan uneli malo sebe u priču o tebi.

Nekima si i ti poklonio nešto, kao ovoj curi kojoj si otkrio Akuu Naru i pesmu Poetry: How does it feel?“, pa ti sad preko mene čestita rođendan, drugačije od drugih, po njenom mišljenju bolje od svih ovdenavedenih primera.

Vidiš, ni Kašade, ni Atila ti nisu zaboravili što si pisao o njihovoj muzici. Ljudima to znači, a ti to dobro radiš, posvećeno slušaš i govoriš ono što misliš. Zbog toga ti i danas stižu poruke da daš komentar na neku pesmu, pa od besa ni ne odgovaraš, a posle od umora zaboraviš.

Ni Branka nije zaboravila tvoje pisanje i, od svih koje si iskritikovao, reagovala je najbolje i najprofesionalnije. Seti se kako si opalio po Lokneru, pa ti se nije ni obratio, ignorisao te je i pravio se da nije čitao sa aritmijom u grudima kako mu mrviš tekstove u sitni prah koji ćeš izduvati u zaborav. Branka Glavonjić nije reagovala kao on, zato je bolja od svih njih. Čak ti je i ponudila saradnju. Prepoznala je to što imaš i pozvala te je da budeš deo Bunt Rok tima, ali ti si odbio, jer kako bi crvenih očiju na RTS. Mada bi to tvog oca obradovalo, odlučio si se da i dalje budeš van televizije, ali si ipak prihvatio poziv da budeš deo žirija u jednoj od epizoda nove sezone. Nažalost, sve je otkazano zbog korone, a mogao si da dobiješ 5000 din honorara i još 2000 za putne troškove. Doduše, sve to sa nekoliko meseci kašnjenja, ali ipak bi nam taj novac značio.

Ali to samo treba da ti bude znak da će biti još bolje! Zamisli kako ćeš sa ponosom da nosiš svoj omiljeni šešir dok budeš snimao nove epizode podkasta “Šta slušam, a šta mi se dešava”, uz tekstove koji govore o muzici koju si slušao i ono što ti se dešavalo zbog toga.

Imaj strpljenja. Biće sve potaman, veruj mi.

Eto, toliko za večeras. Vreme mi je da spavam, inače bih ti pisao još.

Nadam se da skupljaš materijal za Okean. Vraćamo se toj priči uskoro.

Vidimo se uskoro.
voli te S.

poz


Ako hoćete da kupimo Kaneu nešto za rođendan, donirajte na: https://ko-fi.com/sobakaisti

Znate da je ovo samo deo litero-igre, a ako hoćete da uđete u dubinu, najbolji način za to je da se otvorite za direktne poruke ubačene u vaše virtuelno poštansko sanduče.

Upišite se na našu mejling listu ovde:

  •  
  •  
  • 1
  •  
  •  
  •  
  •  
Last modified: July 2, 2020

Comments

Write a Reply or Comment

Your email address will not be published.