18:33

Kakva bi to bila godina da ne provedem današnji dan makar pola sata u tekstu?

Pa nećemo tako, kolege! Važno je pisati, tekstom se kititi, slova tetovirati.

Srećan Božić, ako slavite, a slavite, jer Sobakaisti slave svako rođenjem, pa i božjeg sina. Čujem iz potkrovlja glave pesmu: Rađaj sinove, idi drugome; to je Kane pojačao tranzistor, Dženarika radio šalje pozdrave za razvod braka.

Pišem protiv uroka. Ako ima jedno mesto gde me nije strah, to je ovde. Ima prostora koliko hoćeš, na jedno dugme se spuštam niz spratove, a da se uselim u najdužu rečenicu ne treba mi ni geometar, ni advokat, samo vredni prsti i volja u junaka. Danas je Božić, pa slušam muziku, jer bih cele godine muzikom da merim vreme. Sad ide Tim Maia, Fip radio je bolji nego ijedna Algoritmova plejlista.

Danas je Božić, i ja pišem, jer bih cele godine da pišem, makar ovako uzaludno, uskurac, zaludno, bespotrebno, suvišno. Ja bih da pišem cele godine, čak i ako mi ruku uvrnu. Tekst ostaje, građa se taloži, priče se množe, колико варница, толико страница, za buduće generacije, ili makar za mir u mojoj glavi.

Čitam, jer je Božić, a i zato što mi treba. I dalje listam Danojlićev ogled “To”, ali danas sam pročitao i novi intervju sa Srđanom Valjarevićem. Neću kupiti njegovu novu knjigu, ali ću je potražiti u biblioteci, šta mi teško. Danas sam saznao da živim u kraju gde je on odrastao, nedaleko od raskrsnice na koju je gledao u detinjstvu, na istu raskrsnicu gde mu je majka izgubila život: presek Vojislava Ilića i Ustanička, onaj široki put niz kičmu Beograda, odmah do autoputa. Dobar je Valjarević, sa takvim čovekom vredi i sesti u kafanu i popričati, makar o fudbalu.

Uz intervju sa Valjarevićem, pročitao sam i jedan sa Milenom Dragićević Šešić. Pojma nemam ko je to, ali iz nekog razloga mi se intervju našao na prozoru, pa sam ga uklonio čitanjem. Govori se o ekologiji, umetnost protiv kapitala i sve to što se očekuje od jedne urbane priče, sa tim što sam otkrio jednu novu reč: kapitalocen. Živimo u periodu kapitalocena i to je kvalitetan termin za eksploataciju.

Preko ovog teksta, došao sam do jednog predavanja koje ću poslušati dok kuvam, što znači kada se nađem u stanu za koji još uvek dugujem kiriju (platiću sutra, ne bih na Božić da se trošim tako).

Treba svakog dana naučiti nešto novo, a danas sam saznao da je Pegasus bila konzola koja je služila kao kopija NES-a. Bila je popularna u Poljskoj, Češkoj i Jugoslaviji, mada je ja nisam video, ali u razgovoru sa novom učenicom iz Poljske, saznao sam da je to bila njena prva konzola (danas ih ima čak 5!). Eh, davno prošlo vreme plug in & play. Trebalo bi danas i odigrati neku igru, protiv uroka, a i zarad uživanja, jer protraćen je svaki dan u kojem nije bilo igre, makar kockicom obeležene.

Sa ljudima razgovarati u kafani – mučno je, ali potrebno, jer ću tokom cele godine sklapati nova poznanstva, gurati sebe u razgovore, terati se da pružim ruku i kažem: zdravo, ja sam Stefan. Tako sam prišao Krčadincu u Kvaki 22, potpisao mi se nad njegovim tekstom za Mapiranje. Obećao sam da ću mu poslati mejl, nisam to uradio i dalje (ima vremena). Zato idem u Gradsku kafanu, to je mesto gde se ljudi skupljaju pod bolničkim belim svetlom neonskih blokova postavljenih po plafonu zarad druge namene, koja je davno ugašena ili je propala (tako ti je to u kapitalocenu). Sad je tu kafana, jer u kafani su ljudi koji imaju o čemu da pričaju, makar po hiljadu puta o istom.

Usput malo na španskom, jer treba i španski vežbati, svakog dana, ne samo na Božić, naravno! Slušam podkast El Descampo i hvatam svaku treću, ali sam u španskom ko komadići plute utrošeni u tek otvorenu flašu vina. Si, socio, soy Esteban, y soy master de litero-juego Sobakaisti.

Propustio sam nešto, ali i to je u redu, jer cele godine ima mesta za napredak i popravku. Treba samo biti uporan i ne dati se depresiji, očajanju, suludom žaljenju što stvari nisu bolje. Treba postojati, uprkos i u inat. Treba biti bez obzira na sve.

Napisao sam u Svaštari, a verovatno i ovde: Ми смо мејнстрим који ће будуће генерације пљувати. Jedva čekam taj trenutak.

Propustio sam šansu da odem u Kruševac i provedem Božić u drugom gradu, ali koliko god mi se ta ideja sviđala, nije mi se izlazilo iz komfor zone poznatog sleda događaja. Pretesno je za takve akcije, ne može se na praznike ići van kuće, opasnost je na putu, a sutra javljaju kišu, pa šta ću u drugom gradu po lošem vremenu [изговори]. Ovako, iskoristiću veče kao da je Badnje. Učiniću najbolje od svih svetova.

Uživajte u prazniku, jer tako ćete i cele godine.


  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Last modified: January 7, 2022

Comments

Write a Reply or Comment

Your email address will not be published.