11:03

Oprostili smo se od jula. Vreme je za avgust.

Da zavozamo kolovoz.

Dok ovo pišem, moj personalni kompjuter (koji zapravo nije moj, jer ga je kupila moja devojka, što znači da ona polaže prava na njega u slučaju raskida) renderuje prvi video iz serijala “Igrarije“. To će biti video serijal za jutjub kanal Sobakaista gde ću objavljivati snimke igara koje igram u stilu modernih tvičera, tjubera i drugih poziva sa sufiksom -er.

Prvi video je četrdesetominutni klip koji prikazuje moje iskustvo sa testiranjem igre “Coding Card Game“, jedne od šest igara koje su bile ponuđene za testiranje u okviru Nordeusovog buster kampa. Za one koji se sećaju i koji imaju pristup informacijama od značaja, i naš tim je konkurisao za ovaj program, ali reči Miloša Paunovića “Ne znam kako da vam pomognemo” dobro sažimaju ishod našeg pokušaja.

No, baš zbog toga, želeo sam da doprinesem timovima koji su bili deo ovog programa, pa se nadam da će im moji iskreni komentari pomoći. Ako je Kane mogao da preporodi domaću alternativnu scenu, zašto ne bih i ja mogao da doprinesem gejming zajednici do koje mi je toliko stalo i u koju verujem više nego u bilo koji drugi aspekt naše kulture i privrede.

Proces iza Igrarija

U poslednjih mesečak dana, od kada sam se uselio u kancelariju, igrao sam se sa idejom da snimam svoje igračke partije. Terao sam se da komentarišem i govorim u kameru iskustva koja do sada nisam verbalizovao. Čini mi se da sam se ceo život spremao za ovakav izazov. Čini se lakim prepričavati šta radiš u igri, ali ona suština igračkog iskustva, onaj deo koji igru čini zabavnom, teško je prevesti u reči, pogotovo simultano sa procesom igranja.

Do danas sam isprobao tri-četiri igre koje sam već imao u svojoj ludo-biblioteci. Igrao sam Cuphead, Sludge Life, Wheels of Aurelia, Borderlines, a komentari su varirali između priča o društveno-političkoj situaciji, do vežbanja španskog jezika i uživljavanja u ulogu. Napravio sam i jedan namenski snimak za mog učenika iz Dizeldorfa koji se oduševio Kaphedom. Ja sam mu otkrio tu igru, a pošto je do sada nije igrao, samo je gledao druge kako to rade, pomislio sam da bi mu bilo interesantno da vidi i čuje mene kako je igram. Razmišljam da i taj materijal koristim u budućnosti kao nastavno sredstvo za predavanje Originalnog jezika.

Po prvi put u životu imam dovoljno snažnu mašinu pod radnim stolom koja mi omogućava da izvedem ovakve zamisli. Igrati igru dok kompjuter simulatno beleži video i audio zapis mog iskustva mi se uvek činilo interesantnim, ali sve do ove godine i kupovine ovog računara (opet hvala mojoj devojci), nisam imao mogućnost da se oprobam u toj disciplini.

Sada, danas, baš u trenutku ispisivanja ovog teksta, bližim se početku još jednog kanala kroz koji ću širiti propagandu litero-igre. Očekujem da će ovakav sadržaj biti lak za konzumiranje i zanimljiv ljudima sa gejming scene, ali se ne opterećujem preterano konceptom i načinom na koji ću povezati ovo u širi kontekst litero-igre.

Sve je to deo moje samoigre.

A šta ti čitaš (dok ti se renderuje video)?

Dok čekam da iz pećnice ispadne topla zemička mog prvog videa iz serijala Igrarije, evo šta čitam:

To Spark Hope for the Future, Ask These Three Questions

Džejn Mek Gonigal je moja omiljena gejm dizajnerka, iako nisam igrao nijednu njenu igru. Još od početka korone imam u telefonu njenu igru SuperBetter, ali sam je do sada uključio samo jednom. Ipak, ona mi je i dalje omiljena dizajnerka, a njena knjiga “Reality is Broken” mi je poslužila kao jedna od smernica u radu.

U ovom tekstu ona postavlja 3 pitanja koja mogu da nam olakšaju doživljaj budućnosti u ovom vremenu. Podeliću ta tri pitanja ovde, jer je odgovor na njih povezan sa Igrarijama i onim što želim da radim u narednom periodu sa Sobakaistima.

  • Koja je to aktivnost kojoj se radujete u budućnosti, a koja sada nije moguća zbog uslova pod kojima živimo u pandemiji?
  • Šta vas kod te aktivnosti ispunjava? Čemu se radujete?
  • Kada je zamislite najživlje što možete (uzimajući u ozbir gde ste, s kim ste, kakvo je okruženje, mirisi, ukusi i osećaji koji prate tu aktivnost), kako ona izgleda u uslovima post-pandemije?

Po njenoj priči, ova pitanja i odgovori na njih pomažu da se oslobodimo stresa i osećaja beznađa koji nas prati u svakoj pomisli na budućnost u ovakvim uslovima.

Moj plan je bio nešto drugačiji – ja sam razmišljao o tome šta ću da radim ako ovo stanje potraje godinama. Potrebna mi je komunikacija sa drugim ljudima, potrebno mi je da doprem sa svojim pričama do drugih, želim da me čuju, pa stoga planiram da se posvetim “Igrarijama” i tom video-kanalu komunikacije.

Od svega mi najviše nedostaje sviranje na ulici, pa kad mislim o budućnosti bez pandemije, vidim sebe u ulozi Astora Lajke kako skupljam ulice po regionu i upisujem ih u blokče kao male nagrade za sate vežbanja gitare.

Millennials: The Me Me Me Generation

Na ovaj tekst sam naišao zahvaljujući tekstu objavljenom na Oblakoderu. U tom tekstu se govori o milenijalcima, a spoljašnji link upućuje na ovaj tekst, koji čitam iz delova, u ovakvim trenucima.

Pripadam generaciji sa ovom etiketom, a za nešto više od dva meseca, doći ću do broja 30, koji simbolično najavljuje novu epohu u mom životu. Zbog toga hoću da utemeljim znanje o sebi – gde sam, odakle dolazim i gde idem. Moja generacija cvika.

Каталог “Я бы обнял тебя, но я просто текст!

Još jedan odličan ulov čoveka-časopisa! Hvala Željku Beliniću za sve što je uradio za govornike Originalnog jezika. Hvala za svu pomoć čitaocima koje hrani tekstovima ovim nasušnim.

Ovaj tekst je rezultat njegove potrage za objašnjenjem šta se krije iza ovog grafita sa porukom: Ja bih te zagrlio, ali ja sam samo tekst.

EXIT – Tišina na grobu pobune

Ovaj tekst mi stoji od juče. Naišao sam na njega padajući niz zid socijalnih mreža. Planiram da ga pročitam.

Nikada nisam bio na Egzitu. Nemam lično iskustvo povezano sa njim, osim kao jednogodišnji stanar Novog Sada kojem je izbor smeštaja bio uslovljen mesecom u kojem se održava ovaj festival.

Kane ima više iskustava sa ljudima koji su povezani sa ovim festivalom, ali o tome nekom drugom prilikom.

Automatizacija – Preuzmaju li mašine svet?

Imam neke prijatelje koji na društvenim mrežama ne dele samo fotke mačaka i obroka koje spremaju. Jedna od njih je Milana, koja se ljuti ako joj pogrešno akcentujete ime, tako da provežbajte u sebi pre nego što glasno izgovorite njeno ime. Inače, ona je urednica Hoću u pozorište portala, koji vam srdačno preporučujem.

Tekstove koje deli su uvek vrlo korisno štivo za čitanje. Zahvaljujući njoj sam otkrio Jakoba Gešnika i Remarker podkast koji mi donosi nova razmišljanja o temama veštačke inteligencije.

11:56

Na četiri minuta od podneva.

Na 22 minuta od prvog videa iz serijala “Igrarije”.

Na četiri sata od prvog današnjeg časa.

Na n vremena od konačnog kraja moje litero-igre.

Dok se proces privodi kraju, iskoristiću vreme čitajući preostale tekstove liste.


Upiši se na listu dopisnika, jer ne košta ništa, a nema ni koristi.

Pse hrani, budi dobar sobakaista:


This image has an empty alt attribute; its file name is Ko-fi_Logo_RGB_grey-1024x372.png
Donirajte nam pseću hranu preko Ko-fi platforme ili na paypal.me/sobakaisti
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Last modified: August 23, 2020

Comments

Write a Reply or Comment

Your email address will not be published.