1:15 PM

Niz brojeva koji obećavaju.

Danas mnogo bolji, jer sam se naterao. Posle prvog časa i tridesetominutnog intezivnog koiršćenja konzole, vratio sam se u tekst.

Današnji tekst bi trebalo da ponudi neke nove informacije, recimo o tome koga sve Sobakaisti finansiraju, i ko finansira njih. Ili o tome šta planiramo za Litero-novu godinu. Hoćemo li praviti veliki doček? Pa kada ne slavimo pravu, Srbsku novu godinu, ostaje nam samo ova kineska, uvozna verzija…

Takvi smo mi ljudi.

Pre pet minuta sam pogledao video koji je podelila koleginica sa fakulteta uz komentar “nije bilo vremena za cenzuru”. U videu se pojavljuje matori doktor, “američki đak”, kako je nazvao sebe, koji govori kako je ova vakcina GMO i kako ne treba da je primimo. U komentarima su se javila dva hemičara koja su objasnila zašto matori lupeta. Zaključak – nije lako čitati ono o čemu ne znaš puno.

Što se mene tiče, izbegao sam da me preklopi ijedan od ovih talasa, iako je bilo virova i u mojoj kući. Verujem da sam sigurno pokupio neku oslabljenu verziju virusa, jer nisam imao nikakve simptome, a proveo sam puno vremena u kući sa zaraženima. Vodeći se logikom moje koleginice, mogu da zaključim da sam ja imun samo zato što sam se hranio zdravo, domaćom hranom, ceđenim sokom od cvekle, aronijom, medom i limunadom. Ali nije tako. Imao sam sreće, sigurno, a ne mogu ni da zamislim koliko faktora je uticalo na takav ishod. To su sva ona neotvorena poglavlja koja su mi nedostupna samim tim što ne bih znao odakle da počnem da ih čitam.

Zato nam trebaju prijatelji i ljudi od poverenja iz različitih struka. Ne možemo znati baš sve. Stoga i ne treba da govorimo o onome što ne znamo, osim pod pretnjom. Ili pred izazovom. Kao ja.

Zadatak: pronađi jednog čoveka od poverenja iz oblasti medicine.

Osvrnuo bih se na protekla 3 dana u kojima sam znatno gore igrao litero-igru.

Gubitak poleta i želje za igrom se obično javlja kada sam deprimiran vestima i realijama, što ovog puta nije bio slučaj, jer uspešno izbegavam bilo kakve vesti iz zemlje i sveta. Tek po neka objava na reditu mi prođe kroz skener, informišem se preko naslova, ni ne pokušavajući da zaronim dublje i razmislim o onome što sam pročitao. Neka – stvarnost može i bez mene.

Dakle, to nije bio slučaj. Razlog što sam klonuo mi je nepoznat. Čini mi se da sam se umorio, iako nisam previše zapinjao. Mislim da mi se vratio onaj momenat preispitivanja i prerazmišljavanja o tome što želim. Svakako, bio bih mnogo srećniji kada bih svoje želje sveo na minimum, kao u najbolje dane rada u prodavnici tepiha s.t.r. “Stefanović”. Uh, što sam tad bio srećan, sa pregršt vremena za čitanje, produktivan i poslušan porodici, pun ideja i optimističan po pitanju budućnosti.

Prevelike želje vode u prevelika iskušenja i izazove, a to onda opterećuje, pa dođu dani u kojima je nemoguće podići se iz kreveta i raditi bilo šta od onoga što voliš. Srećom pa ne pijem, jer po broju cigara koje popušim u takvom periodu mogu zaključiti da bi bilo loše po moj organizam da sam još i pijandura.

Ali ponedeljak je.

I zato nemam dileme – ja ipak više volim da se borim nego da puštam. Ambicije su opasne, ali rezultat može da bude i povoljan. Tragičnost se uvek šunja, hibris u džepovima, majka kune, reči oca: “šta god da radiš, važno je da budeš najbolji u tome…”, sve se to meša dok zahvatam još litero-igre i guram je u tekst.

Sutra je radni dan, posvećen poslu od kojeg se živi, mada uvek ima vremena za tekst. Ali danas je dan kada se radi na više frontova, zatežu se kanapi, podmazuju se šarke i utežu se kaiševi.

Danas sam tiskarnica.

Kroz sat vremena sam opet na poslu, ali posle toga se vraćam sa još jednim tekstom. Do tad, delim ovde prvi Kaneov tekst za Heličeri u 2021. godini

Vraćam se čim pre.


Hteli biste još? Biće i vi ćete prvi saznati ako se upišete na mejling listu:

Kerovi nikada nisu siti. Bacite im kosku na ko-fi strani.

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Last modified: January 12, 2021

Comments

Спасибо за пост
_________________

Write a Reply or Comment

Your email address will not be published.