15:50

Otresao sam se.

Bilo je i danas razvlačenja, ali ne mnogo, i ne kritično, kao juče.

Danas sam se otkinuo od sebe, uradio sam ono što je bio moj zadatak. To me ‘lebom rani, tome ću se posvetiti sa voljom, a kad se stigne – stigne se i litero-igra. Ne smem time da se opterećujem, iako mi je to glavna i prva stvar do koje mi je stalo.

Ako hoću uticaj, ako hoću da se bavim Sobakaistima, onda moram svakog dana da pravim male korake. Idem ka cilju, koji je podaleko, ali ako ne stajem na tom putu, u nekom trenutku ću stići.

Danas je poslednji dan prethodne litero-godine, pa stoga, mogu da se oprostim od starog litero-sebe. Sutra počinjem novu litero-igru za 2021. godinu.

Baš sam srećan što sam ovakav. Kad sam ovakav. A kad nisam – onda neću.

Budi svoj – kad jesi, gdje jesi
a kad nisi – ti nemoj.

Zoster – Budi svoj

18:23

Izuzetan povratak, kao u ovoj tuči.

Ja sam ovaj tip što udara ovog plavušana bez zadrške. To sam ja kad tovarim na sebe obaveze, govorim sebi da moram, pritiskam se, sve dok ne padnem u krevet, nokautiran.

Ali ja sam i ovaj tip što se neočekivano vraća. Stežem pesnicu i čekam dobar trenutak da uzvratim sebi, a onda iz kuka, baš onako kako su me učili, ispaljujem udarac koji obara sve moje sumnje i strahove.

Nemam čega da se plašim, pa život je ionako sranje i sve je ovo samo simulacija, jebeš mu mater.

Stvarno, ako je ovaj svet simulacija, zar bih stvarno radio nešto drugo?!

Mislim da ne. Ne bih bio onaj što puca na ljude, ne bih druge činio nesrećnim, iako je sve to glupo i besmisleno, jer simulacija oslobađa od odgovornosti – neko drugi upravlja, pa samim tim mogu da radim šta god poželim. Ali nije tako, jer ako je ovo simulacija, svako od nas je odgovoran za svoje postupke. Svako prima i zadaje udarce neprijatelju sa kojim se bori. Život je neprestano nadmetanje sa samim sobom i igračima koje uključujemo u mnogoigru.

Tako da – danas sam odličan.

Jes bio onaj deo dana kada sam se zabrinuo da će ovo biti samo još jedan otpušak, pušten niz vodu i zaglavljen u cevi. Mislio sam da ću preležati, ali sam se trgnuo, otresao sam se, kako sam rekao na početku priče, i evo me sada – u punoj snazi.

Nema izgovora, postoje jasni i konkretni razlozi zašto pravim iste greške, zašto se vraćam u kolo istih posledica. Toga sam svestan i dok se pomeram dva koraka napred – dva nazad, ali tek kada se izmestim iz igre, kada zakoračim van, kada pustim taj lanac, evo me na ravnom, vidim sebe i znam šta želim od svog života. Apsolutno, 100%, najsigurnije od svega je da ne želim da budem Kane, niti bilo ko sličan njemu, pa stoga ne treba ni da se držim njegovih navika.

Zdraviji život, ako ne već u potpunosti zdrav, mnogo mi više odgovara. Došao sam u te godine, šta ćeš… Ne mogu da zamislim kako je imati 18 u ovom trenutku, sa brzim internetom i wi-fi konekcijom na svakom ćošku. Ne mogu da zamislim šta je u glavi jednog klinca pred fakultetom, u dilemi da li da upiše književnost ili nešto što obećava normalan život u doba apokalipse.

Hvala meni starom za sve odluke koje sam doneo. Hoću da budući ja ima istu zahvalnost za ovog mene sada. Malo sam kivan na onog Stefana iz 2018-te. Mogao sam bolje tada, mogao sam mnogo više i bolje da živim u Novom Sadu, na ličnim master studijama. Neću da Stefan iz 2027. godine kaže: “Kako me zajebao onaj Stefan iz 2021”.

Nova litero-godina

Zato, danas, opraštam se od stare godine. Sutra počinje nova litero-godina, a ja ću u njoj uraditi ono čega se sve vreme plašim – ići ću lajv, otkriću sebe, reći ću: ja sam Sobakaisti.

Iako verujem da takva žrtva nije neophodna zarad uspeha projekta, ipak mi je potrebno da izađem u javnost i otvorim se ka spoljašnjim uticajima koji bi doprineli razvoju litero-igre.

Moglo je sve da bude i dalje u ilegali i da naši napadi budu gerilske akcije pod kojima bi realnost zadrhtala na kratko, ali da bi ovo bio jedan ozbiljan pokret, jedna revolucionarna sila, neko mora da bude na čelu, neko mora da bude mašinovođa.

Dozvolite mi da se predstavim: Mašinovođa litero-igre Sobakaisti.

To је то.

Још 2 часа, а онда допуна за оно што ми је остало са списка.

Од сутра смарам, без задршке. Данас сам и даље стидљив, али сутра већ нема места за то.

Док сам писао домаће задатке, слушао сам Дигитални касетофон Облакодер магазина, а гост је био Немања из Дингоспо Далија. Враћам се опет на аудио формат, јер је много пријатнији за конзумирање.

Настављам са Књишким мољцем и епизодом о лудонаратологији и видео играма.

Након часова, вратићу се у текст да се поздравимо пред спавање.


  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Last modified: February 12, 2021

Comments

Write a Reply or Comment

Your email address will not be published.