15:16

Какав уторак, брт мој.

Прешао сам више од пола дана, а и велики део дневног похода је остварен, али се не опуштам, јер знам да са мраком долази највећи изазов: суздржати се од лењости, похоте или халапљивости.

Залећем се. Због тога ми је потребна чврста рука која зна да притегне поводац, ако треба и да ме цимне назад. Мени је неопходно цимање, зато имам проблеме са вратним пршљеновима.

После првог блока часова, шетао сам пса. Први пут ме је изнервирао довољно да га изударам рукавицом по њушци. Није било јако, не верујем да бих могао да га повредим тако, али сам осетио налет беса. Истрчао је пред ауто на Мордору, што је могло да буде фатално за њега, да је возач био мало бешњи или несмотренији. Могао је да га размаже по улици, ту, на моје очи.

Изударао сам га из страха. Помислио сам на родитеље и стрпљење које је неопходно за такву многоигру. Батине. За твоје добро.

Не знам да ли је научио лекцију, али сам га после тога сваки пут када би се устремио на ауто, ударио преко њушке или по дупету. Макар је мени било лакше.

Шапица ака Текст

Учинићу га славним.

Биће то први пас у литеро-игри Собакаисти. Требало нам је заморче, неко штене које ћемо нагурати у склепану ракету и испалити је у стратосферу литеро-игре. Надамо се да ће преживети и вратити се да нам исприча све што се догодило.

Читао сам о Лајки. Дан пре његовог одлакса у свемир један од научника га је одвео кући како би се пас поиграо са децом и осетио макар мало некалкулисане љубави.

За разлику од Лајке, Текст има одчичан живот. Некад му завидим на количини и квалитету хране које добија у не тако редовним интервалима. Не мањка му ништа.

Вакцинисан, нахрањен и напојен, пас који има све што му је потребно да буде срећан.

То ме подсети, морам да му сипам воду у чинију, пошто ју је оборио у налету узбуђења када ме је видео са повоцем у руци.

[kratka pauza]

15:39

Dakle, njemu je sve potaman.

Kao meni dok slušam Valentinota.

Za sledeći skup Orfista, pišem priču “Moja pas” (radni naslov). Neki delovi iz ovih tekstova će ući u tu priču. Kao npr. onaj citat:

‘rani kera, pa šalji u vojsku

Srbija se pomiriti ne može.

Ker je kao dete, kažu ljudi koji nikada nisu imali decu, a ja nameravam da od toga napravim priču, specijalno za prvo okupljanje Orfista u 2021-oj godini.

Eto.

Ukapirao sam da moram mnogo bolje da organizujem nedelje objave da bi to imalo efekat. Sve ono što sam ranije samo premišljao i razmatrao, sada uzimam i stavljam u praksu: zakazane objave, prateći tekstovi i varijacije na temu za različite mreže, tagovanje, šerovanje, lepljenje i skidanje.

Ove nedelje teško da ću imati dovoljno vremena da se posvetim tome, kao i za vikend, ali januar će proći u testiranju, da bi za februar bio naoštren kao sablja britka, jer svi znamo da je u februaru vrlo važan datum koji moramo obeležiti: proslava litero-nove godine!

Za taj datum je neophodan i jedan video, odnosno – jedan video mesečno, kako smo objavili.

Znači, još 18 dana za prvi video ovog meseca! Kako reče Knez na kneževoj večeri: Vac gona bi, o, aj kent vejt!

Možda se vratim kasnije u tekst, a možda me i ne vidite do sutra.

Who knows?


Ne mogu da vam pošaljem pismo ako vas nemam u adresaru. Upišite se, moliću.

Ne mogu ‘raniti kerove da ih šaljem u vojsku ako nema kostiju. Baci kosku da ih na’ranimo.

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Last modified: January 12, 2021

Comments

Write a Reply or Comment

Your email address will not be published.