8:33

A ja где ћу, али с киме ћу?

Јутра налик на ово су разлог зашто се радујем.

Кроз двадесетак минута имаћу први час са новим учеником којем је потребна помоћ око свадбеног завета. Не знам још целу причу, али закључујем да се жени неком говорницом Оригиналног језика и да због тога жели да му део говора на венчању буде на нашем језику. Мој задатак је да му помогнем око тога.

Радујем се, јер никада до сада нисам радио нешто слично. Чак сам му понудио да му преведем то што има бесплатно. Можда неће учити Оригинални језик активно, али ће имати бити спреман за неколико реченица које може да изговори пред људима на тој свечаности. На тај начин, учествоваћу у обреду који ће се одиграти у септембру, тамо у Аустралији.

Волим овај посао, као и ово јутро, баш због таквих ствари.

Волим и себе, да се не лажемо. Данас ми је посебно добро. Данас говорим како се волим, и како је дивно јутро, и како је све потаман, угуравам себи ове речи у руке, приморавам се да будем позитиван, а заправо бих се распао. Окрњен са свих страна, а слабашне природе, ипак остајем тврд, јер сам тако научио. Истренирао сам се за овакве ситуације.

Мисао да немам на кога да се ослоним, помисао да би требало да живим са том идејом, да одбацим очекивања од других, да не тражим ништа ни од кога, враћа ми се као нови изазов у литеро-игри. Желим да се ослањам на друге, желим да имам пријатеље, желим да делим са блискима најбоље и најгоре од себе, али увиђам да пријатељство није оно што сам читао у књигама. Или јесте, али макар није у мом животу.

Моји пријатељи су текстови расути по већем делу света. Неки ми недостају, о некима не размишљам тако често, због неких учим нови језик и тренирам, због неких планирам путовања, због неких преиспитујем своје изборе и начин на који се понашам према другима. Увек сам желео да будем онај забавни тип којем се сви радују у друштву, али изгледа да сам постао онај који замера, онај који коментарише, критикује, строго просуђује и оцењује туђе понашање. Можда сам превише захтеван. Можда имам превелика очекивања од људи, поготово од блиских.

а да ли имам права на то?

Имам ли право да тражим од других нешто што ни сам вероватно не дајем?

По мом осећају, ја сам добар пријатељ. Имам неограничен капацитет да слушам и неретко могу да посаветујем по питању међуљудских односа. Верујем да имам способност да увидим суштину нечије приче и да продрем то проблема. Могу и по сат времена да слушам излагања преко Скајпа, могу да гулим етикету са пивске флаше док чекам на конкретне речи, могу да напишем поруку у правом тренутку. Да ли ме то чини добрим пријатељем?

кроз 3 минута почиње ми час, па се сада одјављујем, али са намером да се вратим у текст чим пре. Данас ћу и објавити све ове записе који се скупљају у деловима још од јула. Не знам зашто сам их чувао у овој виртуелној фиоци…

Остајте прави, пријатељи.

10:10

Ћерка из Аустралије, зет из Србије. Ето, са таквим људима ја комуницирам. Преводим венчане завете и поздраве гостима. Није ли то добар позив?

14:11

За 3 дана идем у Ракиту на “Путуј & Ради” програм.

Почупаћемо цеви као што се лозица трже са стабљике ароније. Очистићемо реку.

То је у суботу. У петак путујемо – Давид Сода и ја. План ми је да се вратим у недељу на oвај протест против асфалтне базе и фабрике бетона у Невадама:

Борба на свим фронтовима, вазда.


Чему служи мејлинг листа литеро-игре Собакаисти сазнаћеш само ако се пријавиш на њу:

Баци коску да се играмо!

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Last modified: August 23, 2020

Comments

Write a Reply or Comment

Your email address will not be published.