Уторак, ћирилица

10:27

Данас ми се пише ћирилицом, иако то смањује број могућих читалаца. Амбициозан сам, рачунам и на западно тржиште, на оне одрасле у латиничном свету, оне у дијаспори, као и оне у Хрватској.

Ако морам да изаберем, више волим ћирилицу.

Не знам да ли је због времена, лошег сна или нервозе пред часове, али данас ми није ни до чега. Не помишљам на крај, далеко од тога (пу-пу, помери се с места сместа!), него се осећам празним, а како из празнине извући нешто вредно.

“Бунарити”. То ми је један од омиљених глагола. Толико ми је близак да више нисам сигуран да ли сам га самостално увео у употребу или сам га украо из неког текста који сам читао. Није ни важно. Знам само да ово што радим најбоље описује тај глагол. Кад год пишем, ја бунарим. Завлачим у себе, у нади да је садржај и даље ту и да ћу успети да га извучем на површину. Што дубље бунарим, бољи је садржај који излази, али има дана, као што је овај, у којем осећам само празнину како зјапи у мени и колико год дубоко се спуштао унутра, нећу пронаћи ништа.

Данас сам празан. И то је вероватно у реду.

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Last modified: April 14, 2020

Comments

Write a Reply or Comment

Your email address will not be published.