07:52

Listopad.

Opet sam na putu. Turneja.

Opet sa kamperskim rancem zapremine 40l, istim onim koji sam prtio na leđima od juga do severa Srbije na prvoj turneji Sobakaista, čini se – davne, 2016te.

Dan obećava. Kao i svaki dan do sada. Razlika je u tome što je ovo prvi dan mog novog života. Verujući Darkvudima, od juče je život zvanično počeo.

Ovo je turneja bez većih planova. Sama činjenica da sam na putu je dovoljna. Imam nekoliko zadataka na spisku, ali čak i ako se nijedan ne ostvari, smatraću turneju uspešnom…

Tridesetogodišnji Ja ne gubi vreme na samoprekore i deprimiranje. Vidi, tako sam uspešan sada.

1. Napraviti post o kamperskom rancu. Presek gde se šta nalazi u i na njemu.

Postoji verovatnoća da ću zaspati pre Ljiga. Upravo se oglasio alarm, 8:02, vreme je da se ustane. Ne sećam se kada sam se naterao poslednji put da ustanem pre 9, ako nemam zakazan čas.

[Ako ovo čita neko iz poreske, časovi su fiktivni, kao i sve što se događa u litero-igri Sobakaisti.]

Dan obećava, a ja nije da mu ne verujem, nego ne prepuštam ništa slučaju; samo ono što mu pripada.

Prvih 15km je pogaženo. Nastavlja se.

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Last modified: October 14, 2020

Comments

Write a Reply or Comment

Your email address will not be published.