09:20

Устанеш директ из мешалице. Снови су ме изгазили, у глави су ми и даље црнци окупљени у ходнику моје куће, сви обучени у зимске јакне које им је мој брат разделио. Каснио сам на час, а онда на још један, па сам морао да терам људе из дневне собе, јер сам имао час, а они никако да оду кући. Уз све то се појавила и Там са којој је требало да играмо баскет, а она је коментарисала моје усне, од којих никакве користи нема у шутирању тројки. Пробудити се такав, у неком изнајмљеном кревету у Скопљу, обећава много.

проблем је задржати се у том свету, а не повирити ниједном у реалност земље у коју ћеш морати да се вратиш. Бити уметником, а не бринути за пук и не патити због неправде над којом немаш контролу. Како излечити болести једног друштва? Можда је лажно, као и сваки наслов, али овај ми је један од омиљених:

r/serbiancringe - 🧠🚀

tough but fair, рекао је мој пријатељ.

За мене нема разлике између два егоманијака који се препуцавају преко онлајн петиција, само их демографија њихове публике чини другачијим, али обузетост собом и заслепљеност у свом лудилу је идентична. Гледао бих са више пажње, али ме депримира, нити имам кокице, па скрећем поглед у аналогне медије.

Сад сам се сетио како сам свој други роман штампао у врло ситном фонту, обострано, како бих га давао мојим пријатељима који не читају да га прочитају и прокоментаришу. Какво мучење за те људе, зашто сам им то приређивао у животу? Е, где су тада били Орфисти и мудрост тог скупа? Ако неко има сличан проблем или само жели да ужива у тумачењу књижевности на лицу места, следећи скуп Орфиста ће шетати у недељу, 18. септембра у просторијама културног центра Влада Дивљан.

Мислим да ћу данас послати Лајку на улицу. Понестало ми је денара, а ништа ме не отрезни боље од реакције на песме и улице која звони од Лајкиног гласа. Нашао сам место где могу да засвирам, диван бетонски амбијент сачуван и у пројекту Бетонско Скопје:

радски трговски центар / Живко Поповски, Живко Гелевски, Лидија Маркова, Тихомир Арсовски, Панта Христовски, Димитар Димитров, радомир Лалович, Благоја Колев 1969-73

Сутра идем на Водно, у суботу још немам план, вероватно ћу свирати, а у недељу Охрид, поново у школу, поново учење зарад виших циљева. Да се не лажемо, хотел и језеро, као и три оброка дневно, плус теретана и сауна су довољан разлог да учествујем у пројектима финансираним од ЕУ (јефтино се продао!). Умем да ћутим кад треба, али рачунам да ћу тамо срести људе који деле исте вредности, подједнако сумњичави према глобалном уједињењу око европских вредности расизма, организованог пљачкања и дехуманизма других култура.

Стеже се бетон на мени, ускоро ме више ништа неће дотицати.

Телекомуникациски центар / Јанко Константинов 1972-1982

[…]


  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Last modified: September 15, 2022

Comments

Write a Reply or Comment

Your email address will not be published.