12:31

Podsetnik zašto Sobakaisti:

Sve je sjebano. Apsolutno sve što volim i do čega mi je stalo je sjebano.

Ako zagrebem po svetlucavoj opni i ukrasnom papiru, ispod se već nazire odvratnost realija i gorki ukus nepravde. Ničemu se više ne nadam. Ne verujem ni u šta.

Vratio sam se sa Fejsbuk zida kao povratnik iz Prvog svetskog rata – razočaran u svet i obećanja koja su nam gurali u lice. Ništa nije onako kako su rekli.

Zato Sobakaisti. Jer da nema njih, ostalo bi mi da budem jedan od onih koji odu uz veliki prasak, sa nadom da će poneti što više žrtava sa sobom, po mogućstvu onih koji su to zaslužili. Ali ko je to zaslužio da ga raznesu u komade dinamitom i gde uopšte naći dobar eksploziv koji fino pristaje uz golo telo, a da žice ne grebu i da okidač nije nesiguran.

Zato Sobakaisti, jer bih u suprotnom udarao glavom o zid sobe sa prozorčićem na vratima. Nesposoban sam da isključim iz obrade informacije koje imam, pa čak i kada gledam pustu poljanu prekrivenu snegom ispred moje kuće, razmišljam o kanalizaciji koju su neadekvatno ugurali pod nju, razmišljam o drveću koje je posečeno i šumi koja je nekada bila na tom mestu, razmišljam o svemu onome što se reflektuje na tih tri-četiri hektara preda mnom.

Zato Sobakaisti.

Sada se zavaravam kratkotrajnom zabavom. Ubijam pobunjenike ili masakriram trupere pod belim šlemovima u svetu Ratova zvezda, ali znam, kroz nekoliko dana, to će biti samo još jedna varka na koju ću gledati sa prezirom, i opet će mi ostati samo želja da se vratim u realnost i probam da je savladam na svoj način, kroz igru.

Knjige, a ne bensedini

Lažem, knjige me i dalje mire. Knjige mi i dalje daju zaborav i puštaju me da uživam, čak i kada mi je grozno.

Juče je stigao ceo paket knjiga iz FMK produkcije, a sada sam dovoljno raspoložen da popišem sve naslove koje sam kupio:

Činjenica da su knjige upakovale i adresirale ruke mog prijatelja i člana Internacionalnog fan kluba litero-igre Sobakaisti sa brojem 0003, čini ceo događaj još značajnijim.

Čim me prođe pucnjava, latiću se ovih knjiga i jednu po jednu ću je oljuštiti do poslednje korice. Toliko sam željan svega da ne znam odakle da počnem.

To je samo faza. Ne prekorevam se kao nekada, ne opterećujem se koliko bih mogao i kako inače znam.

Danas je subota. Imam jedan zadatak i taj zadatak će biti deo teksta.

Sledeća lokacija sa koje ću se javiti je:

Aerodrom Nikola Tesla

6:37 PM

Kao što sam rekao: evo me na aerodromu. Sedim u kafiću, daleko od ulaza.

Jedna žena pita gde može da zapali. Daju joj uputstva kako da nađe sobu za pušače između dva gejta na C il izlazu. Pomislim kako sam danas osvajao tačke na planeti Takeda i koliko je bilo žestoko oko položaja C.

Volim aerodrome. Više nego autobusme stanice, manje nego železničke. Nisam joś uvek otkrio neku luku za koju bih se vezao. Zračna luka, i to je nešto.

Volim aerodrome zato što su beskorisni. Ako bi došlo do apokalipse, ne bismo se naselili na pustim aerodromima. Ostavili bismo ih prirodi, da ih izjede iznutra, da ih prekrije travom i mahovinom. Zamisli piste prekrivene travom i velike prozore uz koje su se popeli bršljani i loze.

Poneo sam knjigu o Teslinim izumima, ali nemam koncentracije da je čitam. Pustiću Končitu i narednih dvadeset minuta, do sletanja direktnog leta iz Instabula, kontempliraću o putovanjima i avionima nad nama.

Kasnije, kada se vratim doma, možda upišem


Hej, prezreni na svetu, upišite se u adresar da bismo se dopisivali kad nam bude do toga.

Hej, prezreni na svetu u malo boljoj poziciji, možete pomoći i psima da žive bolje kratkoročnim ili mesečnim donacijama preko ko-fi platforme.

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Last modified: January 16, 2021

Comments

Write a Reply or Comment

Your email address will not be published.