8:19

Ниси собакаиста, ако ниси 5 дана патио без дневника – ниси.

Али патњи је крај, јер ево ме у тексту, на 10 минута пред почетак радног времена и свега што иде са њим.

Уторак је, а уторак не волем. То би рекао Балашевић којег сам јутрос слушао, са благим осећајем сусрама на строфе које воде до рефрена због којег сам и пустио песму “Љерка (Корзо)”. Срећа, све се завршило како треба, отпевао сам у себи оне делове који не користе ласцивне речи из претходног века, риме од којих те је исконска срамота: дудице-бермудице.

Овакав дан бих пожелео сваком, иако димњак над насељем ради пуним капацитетом (тврдим на основу густом облака који куља у вунастој маси око отвора; нема ветра да га разнесе около). Биће ово супер све, верујем или знам.

За 20 дана почиње испитни рок, а мени ниједна брига нема везе са факултетом. Већ сам изабрао шта ћу и колико ћу да положим. Треба учити, али ту су и други задаци које испуњавам по потреби, од посла, до живота.

Један од важнијих задатака: честитати оцу рођендан. Данас је његов дан, а ја нисам никада сигуран у коју је годину ушао и колико још има. Израчунаћу лако колико је за њим, али никада нећу знати колико је још година испред, али се надам да ћу бити ту да видим.

Почнимо озбиљно.

14:30

Квалитет!

Пре свега – квалитет.

Појео пасуљ, отпевао песму, опрао судове. Па, може се рећи да сам успео. На списку ставка, тврда: изложба.

Oво ми је колега са мастера којег знам само по имену на дискорду и из разговора. Интересује ме шта је направио, тако да ћу се упутити тамо чим завршим друге обавезе.

Време је за производе. Треба их штанцати и слагати на гомиле, а онда ложити камине и котлове кад заврну гас. До тада, отварам прозор да расхладим стан. Андреа Кане са врха Руда, шаље ми поздраве и смеје се на облак дима који куља из његовог димњака и пада преко насеља.

[…]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Last modified: January 19, 2022

Comments

Write a Reply or Comment

Your email address will not be published.