00:42

Ranije sam merio dane od spavanja do buđenja, ali tako više neću raditi. Započeo sam današnji dan pobedom u Katanu na maloj mapi za četvoricu.

Foto finiš: 3 igrača pred pobedom, ali Crveni završavaju sa čistih 10 poena

Već sam 42 minuta u novom danu, 18-om junu 2020. godine. Kakva godina, čoveče! Prvog jula ću slaviti polovinu godine, ali to nije polovina godine u litero-igri – a, ne!

Već sam se upisao u dnevnik za danas, samo ću nastaviti kad se probudim. Sutra ću imati više slobodnog vremena za tekst, tako se vidimo uskoro. Pokušaću da pogledam film “This is 40” po preporuci moje devojke, ali svakako se neću vraćati tekstu do jutra.

Laku noć.

Lepo spavaj.

10:11

Dobro jutro svima, osim ako je četvrtak. Ovo je auto-citat sa Tvitera.

To je još jedan zapis iz serijala #literodobrojutro. Nije se još primio u narodu, ali videćete šta će biti kroz nekoliko godina…

12:12

Moraš voleti brojeve, pogotovo kada se ovako lepo poklope.

Već sam završio jedan čas, a tek je podne. Imam još dva predveče, ali ne moram posebno da se pripremam za njih, jer sam već napravio sav nastavni materijal koji mi je neophodan. Iskoristiću slobodno vreme da pišem. Naravno, upisaću se i u dnevnik, ali ću danas biti fokusiran na Okean.

Zanemario sam ga. Kane mi zamera zbog toga, ali bih se osećao loše zbog toga čak i da nema njegovog zvocanja. On se nada nekoj velikoj popularnosti od tog romana, a ja samo želim dobru priču i da kroz nju prebolim Španiju i život koji sam imao priliku da ugrabim, ali sam odustao. Kane ima razloga da se ljuti, jer je Okean ipak priča o njemu, a ne o meni, iako su mnogi događaji iz mog ličnog iskustva.

To nije ni važno. Ranije sam mislio da fikcija ne može da funkcioniše bez zbilje koja je žrtvovana zarad uverljivosti, ali sam naučio da je pisanje veština doziranog laganja, pripovedanja koje, iako je zarad umetnosti, ipak je laž. Biti dobar pisac, znači lagati dovoljno uverljivo da drugi žele da čuju celu priču.

Okean je zasigurno nešto najbolje što je Kane napisao, a sigurno jedan od najzabavnijih poduhvata u mom spisateljskom pohodu.

13:40

Odneo sam 3 hard diska na analizu. Nadam se da je makar na jednom od njih fajl za kojim sam već plakao. Radi se o trejleru za film “/Resetscore“, dokumentarni film o dva igrača Kauntera iz mog grada. Taj trejler je snimljen pre 10 godina, što je dokaz da sam još tada bio zainteresovan za gejming i ovu subkulturu. Voleo bih da pronađu taj fajl, jer je jedan od učesnika tog filma bio današnji član Internacionalnog fan kluba litero-igre Sobakaisti sa brojem 416444.

Nadam se da će uspeti da mi prebace sve fajlove do kraja dana, jer bih voleo da utolim ovo uzbuđenje koje osećam pred pomišlju da ću pronaći neki materijal, neki digitalni eksponat iz prošlosti koji će me podsetiti da sam na pravom putu i čija će me vrednost dodatno ohrabriti.

Malo sam umoran. Nisam se baš naspavao sinoć. Svakako je loša ideja započeti film u 1 polse ponoći, ali obećao sam da ću ga pogledati i tako sam uradio. Nije bio loš… preporučujem ga svima koji su ušli u tridesetu godinu. Ja sam na granici… Uzeo sam tridesetu, rekle bi fiktivne babe iz Šumadije.

Učenik iz Australije mi je poslao urađen domaći (tek nekoliko grešaka, sve više napreduje, osećam malu dozu ponosa zbog toga) uz komentar: “I hope election season isnt too crazy in Serbia yet! “. Pokazao sam mu onaj propagandni video o putovanju u Grčku, na čijem primeru sam mu objasnio koliki je uticaj televizije i simulacije koju ova vlast projektuje na svoje građane. Nisam mu rekao da nam sleduje pomračenje sunca, totalna eklipsa baš na dan glasanja. Naravno da verujem da je sve to dokaz da smo u litero-igri.

Kad smo već kod izbora, evo jednog lepog, poučnog videa koji na primeru životinjskog carstva objašnjava današnji glasački sistem u većini demokratskih zemalja, čak i uonima gde džipovi razvoze glasače po selima:

Pre neki dan sam razmišljao o onom psu koji je predsednik dobio od drugog predsednika. Pas je izabrao svoj instinkt, odbio je da se povinuje pred pruženom rukom nepoznatog tiranina. Ugledam se na tog psa kada biram da ne učestvujem u simulaciji. Moj izbor je da pravim svoju, u nadi da će ona u jednom trenutku toliko narasti da će nadići i progutati i njihovu. Da se podsetimo jučerašnjeg zapisa – ja sam tek u četvrtoj godini rada.

Ja ne brinem o izborima, jer znam da će ova vlast biti tu još četiri godine minimum, a to je vreme u kojem će mu se litero-igra suprostaviti. Za 4 godine će biti osam godina litero-igre. Pazite se!

17:03

Danas sam iz nekoliko puta preslušao 17-tu epizodu emisije Komonifikacija na Radio Aparatu. Govorili su o predstojećim izborima i šta su planovi dve inicijative čiji rad pratim poslednjih godina. Radi se o inicijativi Ne davimo Beograd, ispred koje je govorila Biljana Đorđević, i Socijaldemokratskoj uniji, koju je predstavio Ivan Velisavljević. Najjači utisak mi je ostavila Velisavljevićeva izjava kako sada ćute i rade, spremajući se za trenutak kada će da uđu u parlament i preuzmu kontrolu. “Razbićemo ih”, rekao je.

Zbog Združene akcije Krov nad glavom i Solidarne kuhinje, verujem u ovaj pokret i nameravam da ga pratim u budućnosti, s nadom da će to biti neka organizacija sa kojom ću moći da podelim taj socijalno-angažovani deo litero-igre.

Celu emisiju možete da čujete ovde:

21:09

Prekid struje me je izbacio iz ritma.

Imao sam dva zakazana časa od pola 6 do 8, ali sam oba morao da zakažem jer je zbog nevremena nestala struja u celom gradu. Nekada pomišljam da tako treba, izabrao sam da živim

Nekada pomišljam da tako i treba. Poslednjih sto i kusur godina od kada struja postoji, svet se u mnogo čemu izmenio. Bilo bi interesantno videti kako se sve vraća unazad. Šta bismo bez wi-fi konekcije?

Poslednji čas imam u 22:00. Došao sam do desete lekcije sa Masajukijem, političkim analitičarem iz Japana, koji trenutno živi u Parizu, gde radi u nekoj firmi, nakon čega uči francuski i srpski paralelno. Divim mu se, jer imamo isto godina, ali on govori 5 jezika i živi samostalno u gradu o kojem sam nekada maštao, ali samo zbog tuđih preporuka.

Nikada nisam poželeo da odem u Pariz. Ova rečenica je dobar primer duple negacije, karakteristične za srpski jezik.

Nakon časa planiram da igram Civ VI. Osećam depresiju kako mi se mota oko nogu, jer danas nisam ispunio ni polovinu zadataka sa liste, a pao sam u izazovu na čak dve stavke… Video igre, ta iluzija kontrole i moći, vratiće me u kolosek, jer sutra moram da budem naoštren, čeka me 6 časova i ceo dan za borbu sa samim sobom.

Nadam se da ću se naspavati.

Dok ne počne čas, vežbaću španski i možda ću nešto čitati. Juče sam pročitao “Kaldrmu i asfalt”. Vukao sam je još od pre korone i sad sam je konačno završio. Zapravo je jako dobra knjiga, samo sam ja bio lenj da je čitam, a tokom karantina mi nije bila pri ruci.

Upisaću se u Dnevnik još jednom pre isteka današnjeg dana.

Zbog ovog teksta se osećam kao da sam živeo. Ipak.

23:55

Moram da pošaljem domaći učenicima. Ovo je samo da se ispišem. Slušam Radio Student, gostovanje Sare Morić u Jutarnjem programu. Kane fantazira o Tam Tam festivalu. Previše je dobrih bendova na jednom mestu da bih to propustio. Brine me korona. Ne mogu na tako daleki put samo sa nadom da će sve biti okej. Strah me je. Kanea baš i ne.

Moram da šaljem domaći, o ovome ću kasnije…


Ako dođe do sranja, vi ste mi jedina podrška: https://ko-fi.com/sobakaisti
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Last modified: June 18, 2020

Comments

Write a Reply or Comment

Your email address will not be published.