Četvrti dan vanrednog stanja

13:45

Disciplinovan sam. Prihvatam situaciju bez većih tegoba. Nije da sam pre ovoga bio preterano druželjubiv i zavistan od viđanja sa ljudima, ali opšta zabrana mi olakšava. Ja sam poslušna jedinka.

Osim što sam prvi dan vanrednog stanja proveo u vožnji preko pola zemlje, kroz 3 grada sa visokom stopom zaraženih, ostatak epidemije nameravam da provedem u zatvorenom, u što manjem kontaktu sa ljudima, opskrbljen tehnologijom koja me čini produktivnim, tehnologijom koja mom postojanju daje smisao, tehnologiji za koju bih voleo da postane deo mog bića.

Razmišljam o onom tipu koji se vodi kao prvi registrovani kiborg na svetu. Ne sećam se kako se zove, pa guglam “first cyborg human” i dobijam rezultat – Nil Harbison. Još uvek se sećam njegovog nastupa na TED konferenciji, od kojeg mi je kao najupečatljiviji utisak ostala priča kako bira odeću po zvuku i ukusu koji dobija preko antene, a ne prema boji i skladnosti koja je propisana modnom industrijom.

Rado bih prešao u kiborge, ako bi to značilo da ću imati potpunu kontrolu nad svojom memorijom i da ću sve proživljene trenutke, kao i one koje zamišljam i proživljavam fiktivno, moći da materijalizujem u video/audio/tekst formatu ili kroz interaktivni sadržaj kakav je igra. To je zapravo jedini način da litero-igra bude ono što sam zamislio, sve drugo je samo kompromis.

Ali neću to doživeti, neću biti kibrog, jer je suština moje životne priče rascep između analognog i digitalnog sveta. Pripadao sam ovom prvom, a želim da budem deo ovog drugog, ali sam rođen tačno u tom procepu devedesetih godina kada su analogne veštine počele da gube na vrednosti, a digitalne izgledale previše složene i nedostupne da bih njima ovladao. Sada, sa svojim znanjem sviranja gitare, pisanja tekstova na Originalnom jeziku i poznavanju književnosti, suvišan sam u ovom svetu hiperprodukcije i konzumerizma.

Ipak, imam svoje mesto, kao one stvari koje se odlažu u podrum ili skrivaju na vrh ormara, nedohvatljive od dece, zaboravljene od starijih, prepuštene samo sećanju i prašini. Nosim tu ulogu, nekada sa mukom, nekada sa ponosom, a tek po nekad dobijem potvrdu da je moje prisustvo u svetu zapaženo i da sam potreban drugima, koliko i oni meni. Jednu od takvih potvrda sam dobio juče:

Dok ovo pišem, uviđam koliko je jadno ovisiti o porukama nepoznatih ljudi koji potvrđuju nešto u šta bi trebalo da veruješ i sam, kao što ja verujem u A. Kanea i njegovu muzičku kritiku i život rokenrol novinara. Ali ja nisam Andrea Kane i zato se mučim sa tim da ga živim ili makar da stvaram dokaze o njegovom životu, jer dok u njegovom svetu nema bojazni od gladi, gomilanja računa i protraćenog vremena, u mom se svakoga dana budim sa tom pomišlju i, istom glupom greškom, čitajući vesti i tuđe objave na društvenim mrežama, uviđam da nas umetnost neće spasiti. U to sam duboko verovao, a sada se još samo nadam da mi može poslužiti kao uteha, kao moj lični spas od sebe u svetu koji nestaje.

Drugačije je kada poznajete nekog od tih motivacionih govornika koji sede za stolom u prirodnom osvetljenju i govore kako i šta treba uraditi. Van kamere, van tog formata u kojem se predstavljaju, postoji mogućnost da vam budu još odvratniji, ali i ona druga opcija u kojoj su vam dragi i bliski. Miloš Pistolić je jedan od onih koje doživljavam bliskim, ne samo zbog književne grupe Orfisti u kojoj smo delili književna iskustva, već i kao motivacionog govornika na čijoj sam sesiji prvi put glasno rekao da želim da se bavim pisanjem. Pominjem ga sada jer mi je njegova objava na Instagramu pomogla da se ohrabrim, što u kombinaciji sa prethodnim priznanjem, da mi trebaju tuđe potvrde za posao koji radim, svedoči koliko sam labilan i slabašnog karaktera, ali u vreme banalnosti, radost je naći ohrabrujuće reči, makar i na društvenim mrežama.

View this post on Instagram

#kreirajnekonzumiraj je moj način da se nosim sa ovom čudnom situacijom u kojoj smo se našli. Mislim da u ovakvim vremenima svi moramo da se postavimo kao lideri. Moramo da se fokusiramo na to da ne ignorišemo ili umanjujemo značaj situacije u kojoj smo se našli, nego da doprinesemo, na koji god način mislimo da možemo. Sa druge strane, možemo da nahranimo i naše “sebične” potrebe. Umesto što bismo konzumirali serije, filmove i knjige, možda je došlo vreme da nešto kreiramo i pomerimo klatno na drugu stranu. Kreacija nas dovodi u flow stanje, a kada smo u tom stanju, vreme mnogo brže prolazi. 😉 A za sve vas kojima će u ovom periodu biznis trpeti, iskoristite ovu priliku da postavite nove i stabilizujete stare procese. Ako je to moguće, kreirajte proizvode i usluge koje je moguće obavljati online. Pretvorite svoje znanje i iskustvo u alate koje će drugi ljudi moći da iskoriste da umanje paniku i povećaju svoju produktivnost. Ja ću u sledećem periodu deliti alate koje koristim u svojoj koučing i terapeutskoj praksi, kao i modele koje sam koristio da postavim svoj biznis i biznise mojih saradnika i klijenata na takav način da budu lokacijski nezavisni. Ovaj post koristim da pozovem i svoje saborce i prijatelje da i oni ovo vreme iskoriste da drugima učine ovaj period lakšim i zanimljivijim i prošire poruku! @iammanya_b @ivanaandjiccoach @stanislav.miljanovic @stephanoszaleos @stokick @soulself_heal @dodirimira @ivanmijatovic.rs @putkasebi @jananikoliczdravzivot @boris.pohulek @tijanayoga #kreirajnekonzumiraj #vremejezadavanje

A post shared by Miloš Pistolić (@pistolic) on

Ako poslušam njegove reči i postavim se kao lider, sve što mogu da poručim drugima je da igraju litero-igru, ali čak ni tada to ne bi bilo isto, jer su moje životne okolnosti, ovih 29 proživljenih godina i sve što postoji u njima, odredile da se igram baš ovako. Ne mogu da savetujem druge kako da prežive u trenucima kada je kapital zamrznut, kada poslovni lanci otpuštaju radnike, a strah od zaraze podleže pod strahom od gladi. Ne mogu da ponudim nikakvu pomoć, nikakve konkretne veštine koje bi omogućile drugima da se spasu, jer i ja, bolje ili gore, preživljavam u ovom trenutku, sveden na sebe i resurse koje sam do sada obezbedio.

Jedino što mogu da ponudim su preporuke za sadržaj u kojem iskreno uživam i makar time da ublažim turobnost ovakve situacije. Te preporuke možete da pročitate u nastavku teksta, a da bih poštedeo one sa rasutom pažnjom, odvojiću taj deo teksta u posebnu objavu, van konteksta dnevnika. Moći ćete da je nađete ovde.

MUZIKA

Sve što slušam, najčešće filtriram kroz A. Kanea, pa njegovi tekstovi na Šta slušam, a šta mi se dešava mogu da posluže kao muzička preporuka. Pre neki dan je predstavio debi album “Mita Matije i Bijelokošuljašakoji bi mogao da bude malo pretvrd za običnog slušaoca u ovakvim trenucima napetih nerava, tako da preporučujem ovu laganu domaću vožnju zbog koje biste pomislili da je Beograd zapravo velika plaža sa kišobrančićem pobodenim u koktel koji se bućka u kokosu.

KNJIGE

Ne volim da preporučujem knjige, jer svako čita po svom uksu, pa ono što bih ponudio kolegama sa književnosti, nije ono što bih gurao mojim prijateljima u nadi da će makar započeti čitanje. Zato preporučujem Bukvaliste, na njihovom kanalu možete da nađete najkvalitetniji sadržaj posvećen književnosti, a ako bih morao da izvučem jednu sugestiju, to je svakako Valjarević kojeg svako može da razume i oseti, ako je bar malo čovek.

STRIP

Za čitanje sa slikama, tu je 9 Oblak i stripovi po preporuci Stefana Psa. Iako odavno nije objavio neki novi tekst, znam da mu je Komiko omiljena strip izdavačka kuća, pa u nihovoj ponudi uvek može da se pronađe nešto kvalitetno, kao što je ovaj strip:

Naravno, tu je uvek i klasik koji sasvim odgovara ovakvim trenucima opšte panike i haosa: The Walking Dead u originalnom izdanju, besplatan za virtuelno listanje.

YOUTUBE

Ako nemate strpljenja za konzumiranje sadržaja koji iziskuju više od pola sata vaše pažnje, onda je Jutjub pravo mesto za vas, pa bih u ovom nizu skrenuo pažnju na moje trenutno omiljene autore sa ove platforme:

  • Vudemn, apsolutni dominator u sferi urbanog i digitalnog izražavanja. Trenutno je aktivno-neaktivan, ali se svi nadamo njegovom povratku. Dok se to ne desi, postoji niz njegovih videa koji se bave street artom, filmovima, serijama, video igrama, muzikom, fotografijom, a ja izdvajam jedan od omiljenih:
  • KakoLako – klasik tjuber kojeg sam zapratio samo zato što je dekonstruisao Praseta. Ako ste ikada hteli nekome da objasnite zašto je Baka Prase sranje, a mrzelo vas je da prolazite kroz njegovu videografiju i na konkretnim primerima pokažete koliko je to šuplja priča, evo čoveka koji je to uradio u ovom videu.
  • The School of Life – obrazovni program kakav nećete naći na RTS 3 ili bilo kojoj drugoj televiziji.
  • Philosophy Tube – za one koji žele lagan sadržaj o dubokoumnim temama za koje se prave da razumeju.
  • Dave504 – svira bas i priča o basu.

FILMOVI

Y tu mamá también“. To je film koji uvek preporučujem, bez obzira da li je napolju zombi apokalipsa ili me neko pita koji ti je omiljeni film. Ako ste ga gledali, gledajte ga opet.

Ako hoćete nešto kvalitetno uvrnuto, ali na prijatan način, onda nema boljih od Mađara i filma “On Body and Soul”.

Nešto što može i da nasmeje, a i lako je za gledanje jer je spakovano u format omnibusa, među čijim epizodama se pojavljuje i Tom Vejts u ulozi kopača zlata, je “The Ballad of Buster Scruggs”.

VIDEO IGRE

Od kada sam se prebacio na dubinsko istraživanje ovog medija, čini mi se da je najveća radost postojanja u 21. veku to što imamo video igre, tako dostupne i tako raznovrsne.

Trenutno igram 3 igre, 2 na telefonu, jednu na računaru, ali aktivno imam desetak njih koje su mi u memoriji.

Heroic – Magic Duel – ovo je igra domaće proizvodnje. Nordeus ju je objavio u julu prošle godine, a pre manje od mesec dana unapređena je novim sadržajem i mogućnostima, zbog čega mislim da će mi priča o njoj biti prva video recenzija jedne mobilne igre, što bi ujedno trebalo da bude i moj ulazak u komentarisanje ovog medija. To sam već uradio jednom u slučaju igre Golf Club: Wasteland, takođe domaće igre o kojoj sam pisao za Oblakoder, ali ovih dana se teram da počnem sa video recenzijama, jer sve manje verujem u suv tekst kada su u pitanju interaktivni sadržaji kakve su igre. Dok ne dođe taj trenutak, evo jedne ilustracije odatle:

Druga igra je AFK Arena, koju sam instalirao zbog predstojećeg “Deconstruction Club” vebinara u organizaciji Nordeus Hub-a. Posle prvog okupljanja na kojem smo analizirali “Mario Kart Tour” za mobilni, sada igramo ovu igru, a analiziranje će se odvijati onlajn. Ako je budete igrali, možemo da ćaskamo o njoj u komentarima pre i posle klupske sesije.

Treća igra, koju sam započeo sinoć, nešto malo posle ponoći je “A Short Hike”. Trenutno je besplatna na Epic Store sajtu, pa vam predlažem da je skinete, jer u samo sat i po igranja mogao sam da shvatim zašto ima ocenu 10 od 10.

Dok ovo pišem, moja devojka igra “Ori and The Blind Forest”, kombinujući dva kontrolora, jer na igri postoji neki bag pa jedna komanda ne radi na džojistiku, a radi na tastaturi. Po reakcijama koje čujem u pozadini i onome što sam video, verujem da je ova idealna igra za preživljavanje karantina bez ikakvih psihičkih posledica.

15:17

Eto koristi od mog pisanja, prošla su 2 sata u kojima sam se osećao korisnije…

Fejsbuk analitika i posećenost na sajtu će me razuveriti o bilo kakvoj korisnosti, brojke će mi pokzati da i dalje dobacujem samo do najužeg kruga ljudi i da mena govora o mom uticaju van mehura u kojem lebdim.

To je sasvim dobar razlog da se vratim u krevet i prepustim depresiji, ali to sam već odradio jutros, tako da ću verovatno da pojedem neko voće i da sačekam da taj talas prođe… Ako budem bolje, napisaću još neki zaključak.

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Last modified: March 19, 2020

Comments

Write a Reply or Comment

Your email address will not be published.