11:53

Odličan datum za vraćanje dnevniku. Kad vidiš ovakav niz brojeva, moraš da se zapitaš ima li neku posebnu vrednost, možda je u pitanju neka šifra, neka tajna lozinka koju kada jednom zapišeš, makar i u virtuelnom dnevniku, otvara u realnosti novu putanju ili makar sklanja prepreke sa ove na kojoj sam sad.

Tokom turneje po Sloveniji nisam uspevao da se nateram da pišem u dnevnik. Oni momenti u praznom hodu, u čekanju na prevoz, u vožnji sa jednog kraja na drugi, kako vozom, tako i automobilom i mini busom, mogli su biti popunjeni i bolje iskorišćeni u tekstu. Beleženjem svojih misli u virtuelni dnevnik Igrodršca, sačuvao bih i taj deo svoje realnosti, učinivši ga vrednijim od samog proživljavanja u trenutku u kojem sam. Ali bez internet konekcije, sa stalnim prepipavanjem za pasošem i novčanikom, nisam se hvatao teksta.

Sada, kada sam se konačno vratio u rodni grad (Kane iz pozadine dovikuje deo pesme Daniela Kovača: “Povratak u rodni graaaad!”), mogu da se vratim ovim beleškama, a današnji datum savršeno odgovara takvom činu.

Kako ti je bilo u Sloveniji?

Dobijaću ovo pitanje još neko vreme, dok ne izblede tuđa sećanja na moje odsustvo i nove objave na društvenim mrežama ne prekriju one u kojima je #Ljubljana dominantna. Na to pitanje odgovaram kratko. Kažem: strava, do jaja, vrh ili ako su u pitanju stariji ljudi, rodbina i roditelji: fenomenalno, odlično, nezaboravno.

Snepšot materijalnih uspomena sa turneje

I to je istina, turneja po Sloveniji, tih 12 dana između Ljubljane, Maribora i Bistrice ob Sotli, obeležili su mi početak litero-godine i dali mi novi podstrek da još više grizem, ali i da ne puštam, već da se držim ideje i stežem zube kada mi je najteže, a često mi je tako, jer sam slabiji nego pre 4 godine kada sam prvi put pomislio da bih mogao da se igram litero-igre. Zahvaljujući ovoj turneji i svim onim ljudima koje sam sreo, svim onim trenucima vrednim filmske kamere i beležaka biografa, zahvaljujući svim tim odsečcima iz realnosti – i dalje verujem da je moguće. Biti gejm master, biti igrodržac, biti slepac i budala, biti slabić i višak, biti neisplativ, biti neodrživ, biti živ, biti srećan.

Kane opet dovikuje deo pesme koju nisam čuo neko vreme: “Tvoja mladost, tvoja hrabrost…

Hteo bih svima da prepričam šta mi se desilo, ali kakva je korist od toga… Kome još trebaju priče? Igrači žele iskustva, samo lični doživljaj, interaktivnu stvarnost u kojoj su junaci, heroji svog života, a ne konzumenti tuđih iskustava. Posmatrači žele da budu ono što sam ja, zato mi i čestitaju i dive mi se kako uspevam sve, jer vide one najbolje momente, one best of kompilacije u kojima nema onih mučnih momenata iščekivanja vlaka dok vetar seče preko gole železničke stanici u Grobelnu. Posmatrači ne pristaju na mogućnost da se probude u krevetu hostela u elitnom delu Ljubljane, na pedeset metara od japanske ambasade i još toliko od ruske i američke, sa crvenim, krvavim ujedima od buba iz kreveta. Posmatrači radije biraju da lajkuju tuđa iskustva i oblikuju svoj svet preva viziji koju im neko drugi projektuje, ne znajući da igra mora da se doživi.

Igra mora da se igra.

Ovo zvuči kao neki citat koji bi mogao da mi stoji na poklopcu urne. Do tada ću biti zadovoljan i ako ga budu širili kao jeftinu objavu na socijalnim mrežama.

(čak +) Šta više – sam ću da napravim tu objavu za potrebe ovog teksta!

12:47

Kao što rekoh:

Širi dalje.

[…]


This image has an empty alt attribute; its file name is Ko-fi_Logo_RGB_grey-1024x372.png
Bacite mi kosku preko Ko-fi platforme ili putem paypal.me/igrodrzac
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Last modified: February 23, 2020

Comments

Write a Reply or Comment

Your email address will not be published.