Izveštaj sa prvog litero-događaja u 2020-oj godini

Litero-događaj” je još jedan od iskovanih termina koji ćemo koristiti u budućnosti. Odnosi se na svaki događaj koji organizujemo sa namerom da projektujemo stvarnost litero-igre. Na tim događajima likovi iz litero-igre su stvarni, pojavljuju se u svojim fizičkim manifestacijama kroz radove koji su predstavljeni publici, kao i kroz moje ili nečije tuđe glumljenje.


Prvi ovogodišnji litero-događaj u organizaciji Sobakaista, kao i prvi litero-događaj kao takav, organizovao sam u Gornjem Milanovcu, u klubu “Ljubitelj“, već naveliko poznatom alternativnoj sceni i njenoj publici. Već godinama sarađujem sa ovim mestom i osećam punu slobodu koju imam da koristim taj prostor za svoje ideje. Tako je bilo i ovog puta, imao sam dozvolu od Velikog Ljubitelja, vlasnika kluba, da radim šta god mi padne na pamet.

Sve to što sam imao na umu, odlagao sam do poslednjeg dana, kako zbog svoje lenjosti, tako i zbog obaveza koje su se nagomilavale zakrčene desetočasovnim radnim vremenom. Ipak sam uspeo da na vreme pripremim 2 izložbe, navežbam 6 pesama sa bendom, sakupim preostale artikle iz bogate “merch” ponude Sobakaista i sve to donesem u Ljubitelj tri sata pred početak programa. Namerama mi je bila da ceo događaj ima što više interaktivnih momenata koji ne zahtevaju novčano ulaganje, pa sam za ovu priliku osmislio dve igre. Zapravo, osmislio sam samo jednu igru sa radnim naslovom “Tajni agent”, dok je druga imala mehaniku klasične tombole, jedina razlika je bila što sam izvlačio brojeve na ulaznicama, a koristio sam Guglov “Random Number Generator”.

U takvoj organizaciji, zguranoj u poslednja dva dana pred događaj, puno toga je pošlo naopako ili je odbačeno zbog nemogućnosti realizacije, ali i mnogo toga je ostvareno uprkos svim ograničenjima.

Ovo je spisak uspeha i neuspeha u organizaciji:

NEUSPESI

  • Hteo sam da ovaj litero-događaj bude proslava Kineske nove godine, što je trebalo da bude dokaz koliko je sva ta frka, konzumerizam i loženje oko merenja vremena besmislena. Tu mislim i na podele između onih koji slave “Katoličku Novu godinu” i one druge, prave Srbe, koji slave “Srbsku Novu godinu”. E pa, trebalo je da Sobakaisti slave kinesku, ali omašio sam datum – Nova godina se čeka dan ranije, a ne na prvi dan u godini, tako da je događaj zakasnio za jedan dan, što je ozbiljan promašaj u promišljanju.
  • Poneo sam GoPro kameru i Zoom snimač. Stalak za kameru sam polomio još u sedam sati (ne verujte u Aliexpres nabavke), tako da nikako nisam mogao da fiksiram kameru i zabeležim makar deo nastupa sa bendom. Zoom snimač nisam uključio nijednom, samo sam ga premeštao po torbama.
  • Veliki Ljubitelj nije odštampao fajl plakata koji sam mu poslao. Umesto toga, štampao je fajl sa naslovnom ilustracijom za Fejsbuk događaj. Bačene pare, potrošeni resursi i dva primerka plakata niske rezolucije kao uspomena na ovaj neuspeh. A originalni plakat je stvarno odličan, šteta što nigde nije bio zalepljen.
Dizajn: Aleksandra Dimitrijević @dodekaedra
  • Nisam imao čoveka za ulaznice, pa sam morao da didžejišem, razgovaram sa ljudima i pazim na vrata.
  • Nisam imao miša za lap-top. Zapravo, nisam imao ni lap top, ali sam imao Marinu koja mi je višestruko pomogla, prvo time što mi je dala lap top na korišćenje. To što nisam imao miša, samo je otežalo, ionako naporno balansiranje između puštanja pesama i socijalizacije sa ljudima, među kojima su bili i oni dragi, kojih sam se istinski uželeo, kao što su Aco i Tića.
  • Na kraju mogu da smatram neuspehom to što je prodato samo 12 ulaznica. Litero-događaju je prisustvovalo oko 25 osoba, od toga su njih deset bili članovi fan kluba, pa su neki iskoristili mogućnost da povedu još jednu osobu na svoju člansku kartu. Ipak, taj slab odziv publike ne doživljavam kao lični neuspeh, mnogo je parametara koji utiču na brojnost ljudi u Milanovcu, ali sam siguran da sam mogao da uradim još mnogo toga što bi uticalo na veću posećenost.
  • Na to se nadovezuje i činjenica da je moj brat bio jedan od ljudi u publici, pa je lako mogao da zaključi da događaj i nije bio toliko uspešan, što celu moju priču i ubeđivanje kako želim da se bavim i živim od Sobakaista prikazuje kao još jednu od mojih iluzija napsram realnog, opipljivog, kapitalom betoniranog posla kakav je dispečovanje kamiona. Doživljavam kao neuspeh moj osećaj manje vrednosti zbog toga što sam dao povoda mom bratu da još više sumnja u to što radim.

USPESI

  • Realizovao sam litero-događaj. Kakav god on bio, koliko god imao mana, sproveo sam ga u delo, od početka do kraja. To je prvi događaj koji je u praksi potvrdio da je moguće ostvariti to što sam zamislio, čak i uz ovako lošu organizaciju
  • Svirao sam sa dragim prijateljima iz “Lajke na Mesecu” – Strahinjom i Mićkom. Taj bend mi je i dalje, iako ne postoji skoro dve godine, jedan od najdražih multiplejera koje sam imao u životu, ne samo zbog muzike, već i zbog odnosa sa ljudima koji su svirali u njemu. Pre Lajke nisam poznavao ni Teodoru, ni Strahinju, ali nas je muzika povezala i postali smo bliski. I dalje mi je žao što više ne radimo. Jasna mi je realnost i kako svet funkcioniše i da je nemoguće da budemo bend kao nekada, sa obzirom na to da ne živimo svi u istom gradu, ali to nas ne bi sprečilo da neke od onih pesama snimimo i sačuvamo od zaborava. Neke od tih pesama zaista vrede. Mislim na Električno oko, Sina, Žutu štampu, Biografiju i Dnevnik o vojniku. Zbog tih pesama znam da je bilo vredno vremena i ulaganja, svi oni sati vežbanja, kupovina pedala i uporno drkanje sa pojačalima i opremom – bilo je vredno truda, jer i dalje možemo da se nađemo i da sviramo, čak znatno bolje nego ranije. Na ovom događaju smo izveli dve pesme koje su bile u repertoaru benda – Okean i Električno oko, a ostale pesme su bile iz Lajkine solo karijere: Otac, Carevo novo odelo, Neko mora i Epska.
  • Izložio sam sliku Milene Nićić. Doneo sam deo njenog opusa u Milanovac, dao sam publici priliku da se upozna sa njenim radom i uživo, ne samo kroz tekstove i ono što može da se nađe u virtuelnim galerijama njenih profila. Njen rad inspirisan pesmom “Epska”, jedan je od najtvrđih dokaza da ovo što radim ima smisla, makar u litero-igri, jer je njena suština u povezivanju i interaktivnom odnosu među igračima. Zabeležio sam trenutak večeri kada mi je Dimi otkrio kako slika reaguje na boje reflektora koje su se smenjivale na njenoj površini u ritmu muzike.
Instagram pričica koja je uhvatila momenat prožimanja vizuelnog i auditivnog
  • Testirao sam mogućnost mnogoigre u trgovini artiklima. Saigrač mi je bila pomenuta Marina, rukotvorka poznata po brednu “Marine Zjale, ali i kao autorka tekstova na sajtu iSerbia. Bilo mi je drago da su ljudi kupovali njene čestitke i da su se interesovali za njen rad. Sugerisano mi je da to nije najbolji poslovni model koji mogu da primenjujem. Deljenje tezge, odnosno prodajnog prostora, nije pametno, pogotovo ako se trguje sličnim artiklima, ali ipak želim da nastavim tu praksu i da u svakom mestu gde organizujemo litero-događaj pronađem nekoga ko pravi nešto svoje, nekoga ko bi želeo da predstavi svoj rad drugima, koristeći litero-događaj kao platformu za igru.

    Taj štand, sklepan na jednom od fiksiranih stolova u klubu, bio je posebna priča, pa je uspeh i to što nikoga nije ubila struja iz ogoljenih žica kineske rasvete.
Šapina kabina – fotografije iz Dnevnika neba
  • Izložba Predraga Šape i Igora Repina je bila vrhunac događaja! Propustio sam da odštampam njihove biografije, da nekako približim njihove identitete publici, što se može upisati u neuspehe, ali mi se jako svideo čitav fazon sa upotrebom toaleta kao izložbenog prostora. Imao sam ideju da taj intimni prostor wc kabine iskoristim kao odvojenu stvarnost u kojoj se čovek susreće sa Šapinim fotografijama ili Repinovim printovima. Šapine fotografije su dobijale različito značenje u zavisnosti od toga kako su bile poređane na izložbi, a najbolji komentar na Repinove printove iz serijala “ШАРЕНО” dobio sam od Sala, jednog od stalnih gostiju kluba. Pitao sam ga da li je zanimljivije pišati sa izložbom, a on mi je odgovorio: “Makar ne gledam u kurac…”.
Repinova kabina. 9 printova ШАРЕНО
  • Tombola je bila zabavna. Spremio sam tri nagrade; jednu u Kaneovom duhu: 3 albuma domaćih bendova (Belo u Boji, There i Wooden Ambulance); druga nagrada su bili stripovi po izboru S. Psa i “Devetog oblaka“, i poslednja nagrada su bile 4 knjige, od kojih sam 2 napisao ja – “Bekstvo u zatvor” i “Deset dana”, jednu sam uređivao pod Kaneovim imenom – “Divlja polja”, zbirka poezije milanovačkih savremenih pesnika, a četvrta je bila neka knjiga iz Bookinog izdanja koju nikada nisam ni otvorio, a imao sam je na polici ko zna od kada i zašto. Našla je svoje mesto u tombola-paketu.
Promotivni video koji smo napravili za igru “Klemm’s”
  • Najveća nagrada za ceo događaj došla je od Mihaila, jedinog iz generacije Z koji je prisustvovao litero-događaju. Nisam ga poznavao ranije, viđao sam ga na svirkama, ali nisam imao pojma čime se bavi i ko je. Primetio sam ga jer je bio prvi koji je kupio ulaznicu. Kasnije mi je postavio nekoliko pitanja o litero-igri i kako funkcioniše, ali sa obzirom na to da sam balansirao između 5 uloga, nisam bio koncentrisan da mu dam nekakav konkretniji odgovor.

    Ipak, moja pomoć mu nije trebala, sam je otkrio QR kod sa plakata i došao do ovog bloga, gde je pronašao fotografiju zvaničnog frizera litero-igre Sobakaisti, zbog čega je pretpostavio da bi on mogao biti Tajni agent. Greškom je poistovetio Macuru sa frizerom sa fotografije, ali ga je ipak to odvelo do nagrade, čime je postao VIP član fan kluba i upisao se u listu brojem 666420.

    Kasnije sam saznao da je gimnazijalac, treća godina, a da se već bavi dizajnom i da je zainteresovan za igre alternativne realnosti. Njegovu dizajn stranicu možete pogledati ovde.

Kad podvučem crtu…

Ciljna publika litero-igre su mladi ljudi od 16 godina, pa sve do onih u pedesetim. Mislim na ove Z-klince, a mislim i na moje prijatelje koji su na pragu starosti, koji gledaju na moju suludu upornost i sa roditeljskom brigom pokušavaju da me odgovore, ali me ipak podržavaju kada mi je pomoć potrebna. Ipak, moja ciljna publika je svaka osoba koja i dalje želi da se promeni, makar igrajući se. Zato su mi ti srednjoškolci najdraži, jer ovaj svet je njihov i ako me oni skapiraju, uprkos našoj razlici između analognog i digitalnog svetla u kojima smo odrastali, znam da će Sobakaisti funkcionisati, da će se razvijati i davati prostora nekim novim ljudima da se izraze. Zbog toga mi je najveći uspeh večeri bio to što je litero-igra ipak funkcionisala, neko je uspeo da dođe do odgovora, uprkos malom broju uputstava i tragova koje sam ostavio.

Na kraju, kada podvučem crtu ispod troškova i novčane dobiti, u minusu sam za nekih 1500 dinara, ali sam u plusu za celokupno iskustvo i motivaciju da ove godine pravim što više ovakvih događaja. Sa obzirom na to da je nova godina u litero-igri tek počela, imam punih 12 meseci da ostvarim sve što sam zamislio.

#počinjemizšteka


P.S. O onim fiktivnim verzijama koje su se održale u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Subotici, Mariboru, Ljubljani, Nikšiću, Zagrebu i Banjaluci, čitaćete u nekim budućim objavama.

PP.S. Srećan vam početak nove litero-godine!


This image has an empty alt attribute; its file name is Ko-fi_Logo_RGB_grey-1024x372.png
Zaposlite me preko Ko-fi platforme ili putem paypal.me/igrodrzac

  •  
  •  
  • 2
  •  
  •  
  •  
  •  
Last modified: January 27, 2020

Comments

Write a Reply or Comment

Your email address will not be published.