18:25

Sve sam dobro isplanirao, osim SEO podešavanja za blog.

To je bio propust, a posledica je da sam sada u Beogradu bez pripremljenih pozadinskih ilustracija za tekstove koje ću objavljivati u narednom periodu.

Možda će mi pasti nešto drugo na pamet, možda ću to nadoknaditi objavama i fotografijama drugačijeg tipa, ali je činjenica da sam u planiranju dolaska u Beograd (što mi je palo na pamet pre dan i po), smetnuo sa uma da izazov i dalje traje i da nisam još ostvario ni prvi mesec.

No, možemo i bez početne ilustracije, zar ne?

Ionako ništa ne planiram da delim javno dok se ne skupi prvi mesec tekstova, a onda u februaru, zasuću publiku objavama kao sponzorisane objave Kurira.

Februar je poslednji mesec u litero-godini, a imam još dvadesetak dana do litero-nove godine, nakon čega počinje potpuna dominacija Sobakaista i njihovo bezobrazno, hiperproduktivno nametanje litero-stvarnosti.

Dolazak u Beograd je deo toga. Taktički potez u osvajanju buduće teritorije.

Možda ću se preseliti u Suboticu. Razmišljam o tome intezivno, želja mi je da živim sa glavnom izabranicom za mnogoigru, ali do konačnog odlaska ima još puno vremena i još mnogo upisanih zadataka koji tek dolaze.

Neću ništa da otkrivam, hladno je napolju, pa ne bih da nazebu.

Beograd

Glavni grad.

Evo ga. Samo da otvorim prozor i ispružim ruku i tu je. Sa terase vidim unutrašnje dvorište, a nad njim zgrade i svetla koja trepere u stanovima.

Sada, u jednom bloku ima više priča nego u celoj litero-igri Sobakaisti, i to je izazov koji ću prevazići kroz nekoliko godina, ako mi se pridruži još autora. Ako nastavim da stvaram ovom brzinom, biće potrebne decenije da se stvore uslovi za jedno naselje u tekstu, mesto gde će svi moći da žive bez kirije, sa minimalnim ustupcima prema komišijama.

Zato mi trebaju drugi. Nije više ni do uticaja, ni do mog tripa da sam ja nešto posebno važan, veliki umetnik, ime na tabli u ulici gde sam živeo. Ne. Bitno je da radimo nešto zajedno, jer u suprotnom sve smo dalji i sve je teže podnositi sav ovaj narod što zauzima prostor oko nas.

Hoću da budem dobar prijatelj, još bolji sin i najbolji muž, ali to neće uticati na moju igru. Glavni cilj u ovoj fazi je otvoriti prostor za druge i dati im demo u ruke. Neka se igraju.

Okean

U narednim danima hoću da plivam u Okeanu.

Danas me je pitao učenik kako napreduje roman i priznao sam da nisam ni otvorio fajl više meseci. Piše mi se. I želim to da radim. Uvek je nešto preče.

Ali sada, u ovom stanu, preskupo plaćenom i ne tako dobro zagrejanom, nemam ništa drugo osim teksta i tastature lap-topa na kojem sam napisao toliko priča.

U narednim danima pišem.

Obećavam da ću neke delove podeliti ovde. Neka izađu, neka neko poviri u njih. Nemam šta da krijem, to je ionako Kaneov tekst, pa mi je svejedno. Njegova popularnost me se ne tiče, a o kvalitetu možemo da diskutujemo na Diskordu.

E da, sada imam i aplikaciju na telefonu, tako da mi je Diskord glavni kanal za komunikaciju. -ne mogu da ga linkujem ovde, jer moj lap top ne dozvoljava više od 2 otvorena prozora. Zbog toga je idealan aparat za pisanje, a nadam se i za privatne časove.

Ne verujem da ću se više vraćati u ovaj tekst večeras, ali sutra, od rana jutra, eto me u njemu. Najbolje tek sledi i ja se istinski radujem.


Upiši se na mejling listu, jer, kao što je gore rečeno, najbolje tek sledi, a ti ćeš biti prvi obavešteni.

Baci kosku na ko-fi platformi, jer kerovi rastu, a da bi bili pogodni za izložbe, treba im dobra hrana, podrška i ljubav.

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Last modified: January 21, 2021

Comments

Write a Reply or Comment

Your email address will not be published.