10:19

Зар просто не обожавате понедељак?

Зар то није најбољи дан у седмици, поготово након недеље у којој је зацртана четворогодишња судбина друштвеног уређења у држави у којој живиш и из које не желиш да одеш.

“Па то је сјајно!”, узвикну водитељка дечијег програма из скеча Неше Бриџиса.

Ја сам стварно срећан што је данас понедељак. Викенд ми није био толико успешан, а данас имам чак 7 часова и већ та чињеница ме чини довољно мотивисаним. Па то је читава смена у школи! Због ученика сам у ћирилици, јер имам једну Рускињу и једног Аустралијанца којима више одговара да уче српски на ћирилици.

Већ сам имао један час. Пробудио сам се сат времена раније да урадим вежбе, чиме сам испунио половину задатака намењених мојој конзоли. Сада следи још један час, па пауза од пола сата, па први час са новим учеником из Америке са чијом сам се мајком дописивао протекле недеље. Више пута ми је написала LOL.

Иако је симулација још једном победила, иако је напољу одвратна киша испод које се сијају олупине аутомобила набацаних на ауто отпад у који гледа мој прозор, у мојој соби сија сунце, цепа албум Kind of Cai, а ja се вртим у столици и не могу да ишчекам шта ће следеће да се догоди.

Настављам са писањем у следећој паузи.

12:11

Učenik kasni na čas, a ja nemam gde da ga upišem. Da nije prvi čas, sve bi bilo u redu, jer poznajem proceduru. Ovako moram da trpim, jer je platformi jako stalo da dobije nove mušterije, pa im otkazivanje i pomeranje prvog časa nije u interesu.

Jedan prozor otvoren na platformu i kameru u čijem kadru je moja tupava glava, sa pozadinom, u kojoj su knjige na policama i gitara, zbog koje izgledam pametnije. U drugom prozoru tekst iz kojeg povirujem dok čekam da se učenik pojavi.

Možda su zaboravili. Možda im je bilo teško. Možda su nam se vremenske zone ukrstile. Nema veze, ionako taj prvi čas nije plaćen, odnosno novac ne ide meni, već platformi, ali bilo bi dobro imati još nekog novog učenika, 5-6 njih, ili deset, ili celo istureno odeljenje malih Kineza koji žele da nauče srpski.

Jesam li vam već rekao da volim svoj posao? Stvarno ga volim.

A volim i onaj posao od kojeg ne zarađujem, odnosno posao koji mi nije posao, nego životni poziv – a to je litero-igra Sobakaisti. Znate, neko mora da napravi platformu na koju će se drugi uključiti kasnije, jer kao što smo juče videli, nema smisla očekivati da neko drugi napravi promenu za nas. Litero-igra će naučiti sve njene igrače, kao i one koji će samo da posmatraju kako drugi igraju, da promena dolazi od ličnog primera. To je moj životni poziv.

Вук на овцу своје право има
ка тирјанин на слаба чоека;
ал тирјанству стати ногом за врат;
довести га к познанију права,
то је људска дужност најсветија!’

Teško da ću nogom stati nekome za vrat, pogotovo ovim volovskim vratovima koji furaju kajle, ali tiranstvu, ovom nasilničkom ponašanju vlasti – e tome bo’me hoću. To je moja dužnost najsvetija. To je moj cilj u litero-igri.

I zato je više nego korisno imati ljude koji to razumeju i podržavaju. Pogotovo ljude kakav je član Internacionalnog fan kluba litero-igre Sobakaisti sa brojem 000007.


Nisam to planirao, ali obaveštenje na mejlu može da bude sasvim dobar skretničar priče. Sa uopštenog pisanja o današnjem danu možemo da skrenemo u priču o Fan klubu ili o njenim članovima.

Pošto znam da je 000007 jedan od retkih koji redovno čitaju i ove zapise, premišljam se koliko mogu da otkrijem o njemu, a da se ne ogrešim o njegovu intimu. Koliko je kulturno pričati o ljudima koji te čitaju, a da to ne bude hvalisanje i razmetanje sopstvenom vrednošću?

Ne znam.

Možda je bolje prećutati, jer Dnevnik nije mesto u kojem bi trebalo suzdržavati se i dozirati izraze. Treba reći, tome dnevnik i služi. Ali ako ne mogu da kažem sve što osećam i mislim, onda je bolje da prećutim, jer će sve drugo biti ublažena varijanta, simuliranje, a ovaj dnevnik, iako javan, pa prema tome lišen svake intime, nije u službi još jedne simulacije, već zarad transparentnosti mene kao Igrodršca i mene kao običnog čoveka sa imenom i prezimenom, mestom prebivališta i poslom koji mi, zbog trenutnog odsustva klijenta, daje mogućnost da se igram ovde.

Ne znam… Moram da razmislim. A ne razmišljam najbolje na prazan stomak, pa pošto vidim da se učenik neće pojaviti, vreme je da prekinem šesnaestočasovni post i nahranim svoju konzolu prvim obrokom za danas.


Ako želite mogućnost da do mene dobijete i neku direktnu poruku sa najavama, obaveštenjima i izborom najboljih objavljenih i neobjavljenih radova, upišite se u mejling listu litero-igre Sobakaisti:

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Last modified: June 23, 2020

Comments

Write a Reply or Comment

Your email address will not be published.