13:05

Već po satu upisivanja u dnevnik se može zaključiti koliko zaostajem za jučerašnjim danom… Probudio sam se na vreme, u pola 8, i bio sam naspavan, ali me je lenjost zadržala u krevetu. Stigao sam samo da ostavim jutarnji pozdrav na Zvaničnom Tviter Nalogu litero-igre Sobakaisti, nakon čega sam nastavio da spavam.

Probudio sam se opet oko 11, ali sada me je u krevetu zadržala ona slabost koja se javlja u ovakvim trenucima. Uz nju idu i griža savesti, osuđivanje, melanholija nad besmislom mojih pokušaja da budem bolji, istih tih pokušaja koje svesno sabotiram sopstvenim nedelanjem.

Konačno sam ustao u 12. Doručkovao sam ručak, u skladu sa postom koji sam ispunio. U naredna tri sata imam dva časa koja su mi posebno teška jer su sa decom koju moram da zabavljam, praveći od Originalnog jezika igru u kojoj možemo da učestvujemo zajedno. Volim to da radim, ali uvek iščekujem taj čas sa blagom strepnjom da li će im biti dosadno, da li ću morati da ih napinjem da mi kažu išta.

Danas mi je 24 čas po redu sa mojim najmlađim učenikom iz Dizeldorfa i već odavno imamo dogovor da ćemo napraviti mini žurku. Spremio sam mu iznenađenje: masku, rođendansku kapicu, pesmu na gitari i jednu govornu vežbu sa asocijacijama u vezi sa likovima iz njegove omiljene igre –Brawl Star.

El Primo – jedan od likova iz igre

Da je moj život litero-igra potvrđuje i priča o El Primu, jednom od likova iz ove igre preko koje sam se povezao sa mojim učenikom. Ta priča mora da sačeka kraj časa i tridesetominutnu pauzu u kojoj ću otkriti, pred brojnom imaginarnom publikom ovog virtuelnog dnevnika, šta je sve u njoj.

Do tada možete da slušate Oborri, bend iz Prištine koji mi je sinoć otkrio učenik iz Izraela. Preko ove pesme sam otvorio novo pitanje za Kanea – alternativna scena na Kosovu?

14:41

Rekao bih vam nešto o El Primu i igri Brawl star, ali Kane mi je uleteo klizeći sa pesmom “Bebo“, za koju me vezuju najlepša sećanja na stvarne događaje u kojima sam bio, kao i niz onih fitkivnih u kojima je Kane bio glavni lik.

Ako ne znate o čemu pričam, zaboravite sve drugo, jer ovo je istorijski trenutak, u trenutku kada propagadna mašinerija Simulakrum korporacije stavlja metu na BIGZ kao mesto gde se kupljaju pacovi, zmije i narkomani, Glitch Records se javlja sa vrha Brašvanove zadužbine i poručuje:

Nemoj da nas ubijaš
Pusti boju nek se razliva
Crveno, plavo, crno, zlatno
Želim to da vidim
Gotovo
Loza me opkoljava
Daj mi kišu, Sunce
Daj mi vetar
Želim biti slobodna!

Mislio sam da vam ispričam nešto drugo, ali nemam kontrolu nad pričama koje me saleću.

U ovom trenutku nema ničeg važnijeg od priče o Nataliji Rajković.

1:07

Kakav dan, brat moj.

Preslušao sam pesmu “Bebo” barem 40 puta do sada.

Posle časova sam otišao biciklom do sela. Isforsirao sam se da stignem što pre i opteretim konzolu. To je bila kazna za ono jutarnje lenčarenje koje ne želim da se ponovi više nikada. Stigao sam do Velereči za dvadesetak minuta. Tačnije – 26 minuta, što će mi od sada biti rekord koji ću se truditi da obaram.

Na putu do tamo sreo sam još jednog biciklistu. Bio je obučen u profi odelo, sa kacigom i naočarima. Javio sam mu se, naravno, to se radi kad voziš bicikl. Sustigao me je na jendoj uzbrdici tik ispred mog sela. Porazgovarali smo u vožnji, i kroz tih pet-šest minuta koliko nam je trebalo do raskrsnice za moju dedovinu, saznao sam da je imao rak i da se oporavlja od hemoterapije, ali da se ipak izlaže naporu u vožnji bicikla. Ja to moram, rekao je. Bio je profesionalni biciklista i ne može da se odvikne od takvog načina života. Kada mi je rekao da je imao rak, počeo sam da uviđam pojedinosti na njegovom telu i licu, kožu, manjak kose pod kacigom i mršavu figuru. Bio sam mu zahvalan na iskrenosti i jedino što sam mogao da mu kažem na rastanku je srećno.

U selu sam kosio travu oko ograde i po prvi put sam zamenio strunu na trimeru. Iako mi je ćale nekoliko puta pokazao kako se to radi, tek mi je sada, uz pomoć ovog baje sa jakim akcentom, uspelo iz prve da to sam uradim. Osećao sam se odlično, jer imao sam potvrdu da sam naučio novu veštinu.

Posle sam se vratio kući za manje od deset minuta. Vozio sam preko Grobnica, kočeći tek u najvećim nizbrdicama. Kod kuće sam odradio ceo trening, sve ono što sam preskočio ujutru, zajedno sa serijom vežbi pod opterećenjem. Za to vreme sam slušao novu epizodu Galebovog podkasta u kojoj su Mikri i Eufrat.

Dve lekcije kasnije, nakon deljenja domaćeg, evo me za računarom, upisujem odjavne reči u Dnevnik i onda ležem da pogledam jednu epizodu Lucifera na Netfliksu. To je serija koju mi je preporučio učenik koji je trenutno u Hagu. Moram to da uradim zbog njega, iako mi se takve serije baš i ne gledaju, ali možda bude interesantno. Svašta sam novo do sada naučio od učenika, pa ću dati šansu i ovoj seriji. Ionako o nečemu moramo da razgovaramo tih sat vremena.

Laku noć svima koji ovo čitaju, ma gde da su u svetu. I u kojoj vremenskoj ravni. Ja se odjavljujem na 25. jun 2020. godine sa željom da sutra budem tvrđi nego danas, uporniji i bolji.


Baci kosku, brate moj: https://ko-fi.com/sobakaisti

Za direktna elektronska pisma, jednom do dva puta mesečno, u vaše elektronsko sanduče, prijavite se na mejling listu:

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Last modified: June 25, 2020

Comments

Write a Reply or Comment

Your email address will not be published.