8:17

Misliš da si jako pametan?

Misliš da sve znaš?

Saberi se, čoveče, vidiš šta ti se dešava. Samo pričaš kako ćeš ti nešto da uradiš. Blebećeš svaki dan o sebi. Sramota. Ko će ovo da čita? Kome treba da sluša o tome šta si ti uradio u 8 ujutru na dvadeset peti novembar dve hiljade dvadesete godine? Koga to zanima, reci mi?

Hajde da je to neki interesantan život, pa i da razumem da imaš o čemu da pričaš, ali sve što ti imaš se dešava u manje od 15 kvadrata jedne sobe. Ne ideš nigde, ni sa kim se ne viđaš… Kome to treba?

Danas je sreda, a podsetiću te da sredom dolaze đubretari, pa predlažem da sve to što radiš i imaš lepo spakuješ u neku kartonsku kutiju (pošto već pričaš da želiš da umanjiš svoj negativni uticaj na prirodu) i smestiš pored kante. Đubretari su dobri ljudi, rade svoj posao savesno i ne prave razliku među đubretom. Odneće sve tvoje iluzije, zajedno sa smećem iz cele ulice.

Učini to. Pomozi sebi. Poštedi druge.

8:22

A шта фали ако је све само игра? Моја мала забава за мене самог? Немам ја ништа против да се и други укључе, не схвати ме погрешно, али чему пресија? Планирам да живим још барем десет-петнаест година, а за то време ће ми бити забавније ако будем правио ову игру.

Жао ми је, можда ти то не разумеш, али и када сам почео, радио сам ово због себе. Дозволи да се цитирам делом из мог манифест-текста “Копиле постмодерне” написаног 2015-2016 године.

Желим да се играм, а ипак пишем због себе, градим једну личну приповест, его-манијачку поетику у којој се све моје прожима и међусобно дозива. Али ја то радим са крајњом хуманистичком надом, јер уколико ико на свету пронађе у томе макар и зрно уживања, користи или било чега што човек налази у уметности – то онда значи да је Уметност победила, да нема разлика међу нама, јер је једну толико личну причу неко осетио и себе пронашао у њој. Уколико се то не деси, ако останем само махнита луда на пустом пољу која маше и дозива, ако нико не осети ни мало емпатије за оно што радим, ако нико не доживи моје приче – то значи да једни друге не разумемо у основи, као бића, јер уколико неко ствара потпуно искрено, водећи се само својим нагоном и духом, а нико у томе не може да пронађе нешто од опште вредности, саосети се са тим, то значи да су наше индивидуалности превелике да бисмо опстали, јер ако не разумемо оно што једну особу чини посебном – не разумемо ни човечанство. У том случају је и целокупна уметност погрешно тумачена, јер никада нећемо схватити појединачност човека као бића и ствараоца, већ ћемо стално пројектовати своје идеје кроз његов живот и дело. У том случају није ни важно, ја сам бар радио оно у шта сам веровао. Играо сам се живота.

Сад сам видео да је на сајту овај текст објављен као дело С. Пса, и мало ми је лоше због тога, јер то није тачно и озбиљно крши организацију и поетику Собакаиста, али срећом, као што си рекла, ово никога не интересује, па нема бриге да ће неко погрешно да протумачи или се збуни како то одједном да је С. Пас тако самосвестан и још помиње родитеље по имену, што је велико одступање од његовог страха да ће му приватност бити нарушена.

Исправићу то, само да се сетим која је шифра за сајт и како му приступам…

8:48

Nadam se da si naučio nešto iz ovog primera.

Možda nisi primetio, ali prošlo je 40 minuta koje si mogao da iskoristiš za sve drugo, a ne na pisanje i traćenje reči koje posle zaboraviš.

Stvarno, ne znam da li da te žalim ili da pokušam da ti pomognem. Ne znam da li je vredno toga…

8:50

Oдлажемо расправу између мог приповедачког ја и доживљајног ја за касније, јер следе часови, који омогућавају да ова два ја опстану у реалности сталним извором хране, пијаће воде и крова над главом (уредно опорезованим на годишњем нивоу).

Настављамо касније, поздрав од свих нас.

13:03

Вратио сам се само да кажем да сам и даље ту.

Спреман сам за породични ручак у окрњеној породици. Слава је – слава нам. Данас је Свети Јован Милостиви.

То је слава моје мајке. слава јој.

21:40

За крај да се одјавим уз напомену: не одустајем.

Имао сам час са прелепом Немицом која је у вези са Србином. Деца ће им говорити Оригинални језик, биће собакаисти, играће литеро-игру. Скупљам играче, једног по једног. Остало ми је још само нешто више од седам милијарди људи које треба да конвертујем.

Пред спавање учим Твајн програм са овог видеа:

По сат времена дневно, макар нам над главом пуцали. Хоћу да савладам овај програм, као што сам до сада научио Вегас, Рипер, Ексел, Неро брнер и још мноштво неких који су остали заборављени.

Е да, умро је Марадона, ако нисте чули. У то име:

А Кане не престаје да слуша Савану из Агеластовог сешна. Овај бенд му се свиђа због стонерског звука, али посебно због песама за које не зна о чему тачно говоре, али му речи остају урезане.

Данима је вруће.

Четвртак ми је у последње време омиљени дан, тако да му се радујем. Сутра ће бити много занимљивија прича, обећавам. Имаћу тему. Изабраћу једну од понуђених, са обзиром на то да ћу вечерас завршити књигу Хомо Деус:

  • Доживљајно и Приповедачко ја
  • Супериорност вештачке интелигенције
  • Активистички гејминг
  • Оригинални језик и његови делови
  • Тесла
  • Библиотека
  • Писање писама

Ево, можете и да гласате у коментарима. Сутра начињем једну од ових тема и чачкаћу је у паузама од стварног живота.

До тада – лаку ноћ! (изговорено гласом Ђола са крагујевачке телевизије)


  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Last modified: November 25, 2020

Comments

Write a Reply or Comment

Your email address will not be published.