18.01

И овога пута
умро је неко близу

нисам био на сахрани довољно дуго да заборавим. плач, мирис тамјана, звоно мобилног док поп чита опело. све се свршило брзо, кроз два сата сам био у аутомобилу, на путу кући.

жив сам и даље, али се не оглашавам, притајен као Мали Радојица, чекам. а живот иде, људи пролазе, родбина одумире.

ожалошћени ходају између споменика на летњем сунцу. обукао сам кошуљу, иако знам да може да ми буде превруће, али отрпећу то, жив сам човек, на све се навикнем, па и на Цецу.

не знам засигурно, али има једна немачка песма која каже да живот почиње у 66-ој. стрина је није дочекала.

понедељак је, одморан сам и набријан да учиним оно што очекујем од себе.


Možda i bude neki mejl ako se upišete na listu:

Mejla neće biti ako ne bude kostiju za kerove.

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Last modified: July 25, 2022

Comments

Write a Reply or Comment

Your email address will not be published.