10:17

Magijsko kruženje brojeva u datumu i satnici primećujem tek kad se upisujem u Dnevnik. Istovetno, čini mi se da i moj život ima veći smisao sačuvan u rečima.

Danas sam poranio zbog majstor-Radovana, koji se još u pola osam pojavio na vratima sa osmehom. Radovi se nastavljaju, sve sam bliži trenutku kada ću ovo pisati u svojoj kancelariji, sa pogledom na ulicu u kojoj sam odrastao.

Danas je petak. Idmeo li u grad? Hoćemo li na pivo? Gde ćemo večeras?

Nikome ne postavljam ova pitanja, jer nemam nameru da rizikujem. Skoro da se radujem uvođenju novih kaznenih mera. Zamišljam scenu iz Lajanja na zvezde kad onaj uvlakač kaže profesoru: Bio sam nevaljao i molim vas da i mene kaznite. Zalizan, sedim pred tekstom, sa rukama u krilima i ponavljam: zatvorite me u karantin.

U karantinu nisam ni pomišljao na velika okupljanja, lagane sedeljke, blejanje u kraju, odlaske na izlete. U karantinu sam mislio samo na tekst i kako da provedem što više vremena sa njim, a da se to ne odrazi na odnose sa drugim ljudima, prvenstveno sa mojom devojkom sa kojom sam delio životni prostor.

Pliz, krizni štabe, pliz pliz, zatvorite me u sobu, ne dajte mi da izađem.

Verujem da su svi očekivali ovo. Kolektivna poslušnost može da postoji samo dok su tu i propisane mere, ali ne možeš očekivati od ljudi da se ponašaju odgovorno, pa i kad je njihovo zdravlje u pitanju. Nisam toliko razmišljao o epidemiji, ipak sam već mesec dana u Milanovcu, mojoj dragoj vukojebini gde ni korona neće da se zadrži, ali nedavno su se javili novi slučajevi: dva mlada čoveka, od kojih je jedan radnik u magacinu firme gde puno mojih prijatelja radi, pa sada pomalo brinem za njihovu bezbednost.

Zbog toga biram izolaciju, vraćanje tekstu, vožnje biciklom po seoskim putevima i onlajn druženja.

Danas imam četiri časa za koje sam već pripremio program, tako da sve ide lagano. Osim što je ona u bolnici i možda se već sad oporavlja od anestezije. Iščekujem vesti od nje. Samo vesti od nje mogu da učine ovaj dan drugačijim. Nadam se još boljim.

Dok čekam vesti, radiću na konzoli, to me prazni. Biću u tekstu veći deo dana, jer tu sam siguran. I dalje slušam Natalee, sada već po stoti put. Pevam uz nju i svaki put kad se malo zamislim nad ovom pesmom, ježim se koliko mi prija.

Uz rad na konzoli slušam podkaste. Juče sam slušao Agelast epizodu sa Mikrijem i Eufratom, a danas ću verovatno ovu epizodu.

Vraćam se u tekst kad bude vreme za to.


Za poruke koje stižu direktno u vaše digitalno poštansko sanduče, upišite se na najpopularniju litero-mejling listu:

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Last modified: June 27, 2020

Comments

Muchas gracias. ?Como puedo iniciar sesion?

Write a Reply or Comment

Your email address will not be published.