18:13

Дај да ти покажем како да радиш најмање 2 ствари у исто време, а да ниједну не завршиш онако како си планирао. Ма ајде, супер је фора, као ово сад: кувам ручак и уписујем себе у Дневник.

Недеља је, а Џеј би додао да сте сви ту, али нисте, јер ни мени нису све на броју. Ипак, не поричем – недеља је, а ја испрепадан предстојећим роковима.

За собом вучем неколико ненаписаних текстова, дужничко ропство обећања која сам олако дао, а да нисам ни размислио…

морам да проверим супу, само секунд.

18:19

није то баш супа, више потаж.

Узмеш чинију спанаћа, пластику броколија, један кромпир исечен на неколико комада и шаргарепу исто тако. Ставиш воду да се кува, па кад баци први кључ, додаш јој поврће. Нека га тако сад једно 5 минуа да проври још једном. Е, онда кутлачом убациш то у капсулу миксера. Ја имам један миксер због којег се осећам кул, пуним зрно поврћем, спреман да потегнем у сваком тренутку, али нису ми платили да их рекламирам, па га нећу именовати, не-не.

Елем, испасираш то поврће тако у миксеру, не мораш много ситно – стиснеш 2-3 пута, одокативно, видећеш, нека остану комадићи, да не буде баш све ко кашица. У шерпу додаш још воде, за количину која ти треба и додаш то из капсуле и оставиш да се крчка док не прокључа трећи пут.

прошло је 4 минута кувања, одох да бацим поглед каква је ситуација…

18:49

40 минута касније имам здраву, надам се и укусну, чорбицу на столу испред себе. Нашао сам и црвену чинију коју до сада нисам користио, па вечера изгледа као нешто што би се сервирало у Јапану. Док пишем, слова се магле од паре са стола. Гладан сам таман толико да не брзам у јелу. Кажу, то је чест извор болести стомака. Да ли се и вама то дешава? У причама о гастрономији или проблемима са гастроентеролозима, да ли вам на памет падне Скерлић и питање без одговора: како ли је изгледала његова столица?

Мoje govno meni ne smrdi.

Култна изјава једног од чланова Интернационалног фан клуба литеро-игре Собакаисти са серијским бројем 998989 која се овде може приложити на увид.

Мислим да се чорбалук охладио таман толико да замилује. Нора Џонс ми пева, стомак се радује.

ТЕСТИРАЊЕ

Важан део сваке игре је тестирање. О томе могу да вам причам колико год желите, јер већ 5 година на себи тестирам идеју да можеш да радиш оно што волиш и да у томе нађеш смисао, коначно и оправдање за своје постојање.

Тестирао сам чорбицу и могу да кажем: 4 од 5. 4.20, тачније. Текстура је добра, садржај пробран, укус благ. Фали јој густина. Сипао сам превише воде, али сам обогатио садржај семенкама леблебије, бундеве и сунцокрета. Такође на оцену утиче и сервирање: црвена чинија, далекоисточна сценографија, али мирис непоуздан, па одлате и минуси.

Ништа тужније од пресољеног ручка… или још горе, засољеног колача! Ух, што то боли. Десило се већ 2 пута мојој мајци. Болели су покушаји да уз шлаг једете и корицу натопљену тим непријатним укусом пудинга сољу зашећереним. Бачена је једна торта, а недавно и један плех палачинки.

19:07

Олизао сам целу зделу. Задовољан сам исходом кухања.

А сада иде онај тежи део: урадити нешто конкретно, нешто што се од мене очекује и што је потребно урадити за предстојећи пријемни испит на мастер студије за које нисам ни сигуран да их желим. Желим знање које могу да нађем тамо, без превише цимања и улагања. Али да ли стварно желим предавања, распоред, довољан број ЕСП бодова, испите и радове на девет страна са библиографијом? Зашто једноставно не бих то све радио сам? Ај да видимо.

19:40

I forgot how do you say it in French…

Ništa.
Niente.
Nada.

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Last modified: October 3, 2021

Comments

Write a Reply or Comment

Your email address will not be published.