9:07

Slušam Mašine pesme.

Njenu zbirku držim na polici, u odeljku namenjenom savremenicima. Još uvek nemam njen potpis. Ako ikada umre, imaću čime da se hvalim na Kupindu.

Kamion je uparkiran u dvorištu, skele se slažu uz bočni zid kuće, majstor pita da li je pas opasan, a Tekst se isteže na terasi i gleda zbunjeno, dok Sivko, košijski pas, cepa grlo od lajanja. Jutro je hladno, a Sunce prevrtljivo.

Imam neki plan, to je sigurno. Ja uvek imam planove, ja sam čovek od plana, ja popunjavam bele papiriće i slažem ih u štosove pritegnute spajalicom, ja. Ja-čovek agenda, danas nisam siugran da li je vredno ičega.

Ne odustajem od igre, ali pomislim da odustanem od priče o tome. Onda se prekorim, znam da ima barem 5 ljudi kojima je stalo do toga, a među njima sam i sam. A šta drugo imam osim priče o tome?

Piše mi se Okean, ali mi izmiče. Nedovoljno vremena. Danas je makar bolje, časovi su grupisani, a popodne je otvoreno i čisto sve do mraka. To je pravo vreme da se piše. Ili da se završi montiranje videa. Možda i to… Ali više mi se piše. Prekorevam se, trebalo je da se držim pisanja i sve bi bilo mnogo lakše i bezbolnije. Mogao bih i da se povučem korak nazad i da sve ovo pretumbam i vratim na tekst. Pa ko hoće da čita – nek čita!

Nažalost, ubedio sam se da bi to bio poraz, jer tekst nije interaktivan, a ja želim da stvaram u mediju koji daje igraču makar privid učešća.

Zapravo, povlačim reč – tekst je interaktivan, jer je čitanje takva aktivnost, ali je povratna informacija, input igrača, dokaz o tome šta je doživeo i pročitao nemoguće izmeriti iz knjige. Aplikacija čita vaše čitanje i pakuje izveštaje u fine Excel tabele koje mogu da se štampaju u tabake i prelistavaju uz čaj od nane. Do toga je meni – hoću da vidim gde su mi igrači, kako razmišljaju i šta biraju.

A nekada sam bio sasvim skromno dete. Dovoljna mi je bila jedna knjiga da sate provedem zaposlen…

Zar nije ovo istresanje teksta suvislo? Napisao sam ovu rečenicu, a onda sam guglao šta znači suvislo. Mislio sam da je to kao suvišno, ali onda bi bila ta reč, ne? Dakle, zar nije ovo istresanje teksta u dnevniku suvišno?

Nije, jer lepo je imati arhivu, ako ništa drugo.

Još uvek nisam napravio pokrivalice za ovomesečni dnevnik. Eto, još jedan zadatak za danas.

23:25

Потреба за рестартовањем.

Са оваквим леђима сигурно нећу ослободити Догвил. Требаће ми месеци терапије, масаже лактовима и топле купке за крста. Револуцију ћу гледати кроз прозор.

Рефлекс. Хтео сам да кажем – али добро, биће све боље и уз то још неколико прилепљених мисли позитивно етикета. Март је месец multiple skleroze. Може ли литеро-игра да им помогне? Не знам. Волео бих да може, али не смем да обећавам ништа.

мени је помогла, али зар не би овај свет био страшан да је насељен типовима попут мене? Шта ће нам овакви испараноисани, преплашени, претрнули тридесетогодишњаци? Колико дана би један овакав преживео у рову? Дакле, не могу да обећавам, не терајте ме на то.

[ide reklama ko za Sajberpank 2077, maltene litero-igra ispravlja Atlas!]

тзв – иде теееееееекст.



  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Last modified: March 2, 2021

Comments

Write a Reply or Comment

Your email address will not be published.