17:47

Čistim prozor.

Krenuo sam unatraške. Prvo ono što se tiče frilensera i pitanja koja dolaze na red sa protestima zakazanim za sredu i četvrtak. Naravno, biću tamo, jer to je mnogoigra u kojoj moram da učestvujem. Tim povodom, dva teksta:

Biram da stanem uz Udruženje radnika na internetu, prvo zbog njihovog stava, a onda i zbog istorijata koji ide uz njihove predstavnike. Posebno me zanima Pogačar. Zbog toga i idem u sredu na protest: hoću da ih pogledam u oči i procenim uživo da li su zaslužili da budu pomenuti u litero-igri Sobakaisti.

  • Učenik iz Čikaga mi je poslao tekst o rastu mržnje prema belom stanovništvu. I to upozorenje stiže iz Rusije, poznate po svojoj multikulturalnosti i liberalnom doživljaju međuljudskih odnosa. Ipak, čitam i taj tekst, jer poštujem svoje učenike, a i nikad se ne zna šta ću naći u takvom tekstu.

Spojler alrt: nisam našao ništa, osim odličnog materijala za r/FragileWhiteRedditor

  • Sledeći na listi: planeri. Još malo pa je kraj Svaštare koju koristim od 2019-te, pa je krajnje vreme da nabavim novu. Mislim da ću preći na BulletJournal tehniku i da ću pazariti neki od ovih rokovnika.
  • Poslednji Društveni pregled je čitav niz tekstova, tako da ću to pomeriti za drugi krug iščitavanja i rešavanja.

Koliko se samo nataložilo stvari za pročitati, vidim po starim tekstovima koji su zapali za prozor i koje sam samo odlagao do danas. Ovaj Cenzolovkin tekst se tiče odnosa prema izveštavanju o žrtvama silovanja.

Neko me je već pitao šta mislim o tome i kome verujem, pa ovde mogu da iznesem sigurnu tehniku po kojoj donosim odluke kada imam dilemu: ako tabloidi podržavaju i pišu pozitivno – verujem u suprotno. Čim sam video da ga nazivaju Leka, znao sam ko je kriv.

Vakcina. Pre desetak dana sam uhvatio niz objava na internetu kroz koje sam hteo da prođem postupno, pa sam ih ostavio za kasnije. Prva od njih je kolo u podzemnom prolazu u Beogradu. Osim simbolike kola, koja me opseda još odavno, a posebno od onog koje se zaigralo pred totemom Stefana Nemanje, privlači me i pitanje prkosa i inata motivisanog neznanjem. Sa obzirom da je danas Dan studenata, nema boljeg teksta od ovog:

Saznao sam da je ovo i zvanična himna antivaksera. Goci Bend nikada nije bio popularniji.

Neće Gara da primi vakcinu
ne priznaje svecku medicinu

za riječ kovid ne želi da čuje
u koronu ona ne vjeruje

Ah da, evo ga još jedan klasik moderne istorije. Moj sugrađanin, nagrađen mestom u skupštini nakon što se na vratima Opštine Gornji Milanovac suprostavio predstavniku Dveri, koji je napao ovu instituciju stikerima, dobio je svoje mesto i u Utisku nedelje, ali i u tekstu na GM info portalu.

Zbog prepoznatljivog milanovačkog akcenta, obogaćenog Vuk-Daničićevskim dužinama u prvom licu množine, kao i zbog silnog zalaganja na političkoj sceni, svi botovi su litero-igri su nazvani “langurice”.

Evo i neka dobra vest:

Uz dobre vesti, idu i one koje me najviše interesuju: budućnost prirode i života u Srbiji izbušenoj rudnim nalazišitima. Ako zanemarim užasan dizajn i izgled teksta na portalu Valjevska posla, korisno je čuti da postoji advokat Sreten Đorđević, neko zainteresovan za pravna pitanja i preventivne aktivnosti po pitanju nalazišta litijuma.

Uz ovaj tekst ide i epizoda iz Agelastovog podkasta u kojem razgovaraju o ekološkim pitanjima. Na pola sam epizode, ali sam srećan jer nije jadanje i zapomaganje, već smislena i konstruktivna priča o tome šta može da se uradi, a šta tek dolazi.

Evo još jedne odlične ideje zbog koje verujem u gejming:

Za predah, jedna odlična pesma iz Sopranovih. Sevnula mi je jednog popodneva, nakon čega sam je pevao iz sve snage, bez poznavanja ijedne reči teksta. Ostala je otvorena u prozoru, a sada se zvanično opraštam od nje.

Odvojio sam i ovaj oglas, zaveden nazivom radnog mesta: Majstor na punilici za viršle

Učenik iz Izraela mi je poslao tekst sa Vikipedije o jednom poddijaletku štokavskog narečja.

E, vidite kako se sve lepo uvezuje. Nemam pojma kada sam, a i zašto kliknuo na ovaj tekst, ali tek sam ga sada pročitao i uviđam vezu između Lavrova koji brine zbog anti-belog rasizma u Americi i Lavrova koji u poseti Kini nosi masku na kojoj piše FCKNG QRNTN.

TED talks preporuke su uvek na listi. Naslagao sam čak 3 na ovaj prozor, a prva koja je naišla se tiče zajedničkog koračanja u budućnost. Naravno, svaki video gledam na 1.25 ili 1.50 brzini. Želim da uštedim ona 2-3 minuta.

Inspirativna priča i ohrabrujuće ideje o budućnosti nas. “We the people”, mi kao deo društva. To je litero-igra, okupljanje nas oko pojedinca. Svako od nas je pojedinac, self-aware, a ako kroz to naučimo da budemo other-aware, to je rešenje. Meni se, posle ovakvih govora, proživljava budućnost čim pre.

Ponosan sam što sam razumeo 70% onoga što ova Meksikanka govori o Tihuani. Biće mi korisno jednog dana kada se uputim tamo.

Mala pauza, jer sedim već sat i po. Ostalo mi je još 7 otvorenih postova koje treba da savladam. U toku je skupština pokreta Odbranimo reke Stare planine, pa ko bi da sluša, ima link. Meni je vreme za večeru, jer posle 8 kreće 16 časova posta, te se odjavljujem na kratko, ali se vraćam u tekst čim namirim konzolu.

19:48

Nastavljamo čišćenje glavnog prozora. Još samo malo do kraja, a onda neki zadatak, sasvim drugačiji od ovog.

Ovaj video sam počinjao nekoliko puta, ali zaista zahteva jedno specifično mentalno stanje i osećaj dokolice da bih ga odgledao celog:

Sklanjam ga na drugu stranu, za drugi krug.

RNPF iliti Revolucionarna Narodna Partija – Front je komunistička organizacija koja vrlo smisleno i oštro kritikuje neoliberalnu politiku. Pratim ih zbog Abdela iz benda FC Apatride UTD, koji je jedan od autora tekstova na ovom, kao i na sajtu Princip.info.

Njihovi tekstovi i objave su bolno tačni, a to se najviše može videti u prognozama koje iznose i koje se, nažalost, prikazuju kao tačne. Takođe, ne štede nikoga, vodeći se znanjem i nasleđem marksizma. Čitam ih, iako nisam istog ubeđenja – ne verujem da ćemo rešiti problem puškama i pokoljem, ali uvek iščitam ono što napišu i objave. Za sada imam problem sa njihovim stavovima po uticaju kineskih kompanija na ekološku situaciju u Srbiji, ali još uvek nemam dovoljno informacija da bih doneo konačan sud. Do sada sam im verovato, a u onim trenucima kada se nisam slagao, kao po pitanju uloge Grete Tunberg, pitao sam za objašnjenje i argumente, što su mi dali u komentarima. Zbog toga ih i dalje čitam, pa tako i ovaj stari tekst na koji sam ne-znam-ni-ja-kako naišao:

Drugi tekst sa istog sajta se tiče mogućnosti globalnog organizovanja i antisistemskog pokreta. Iako nemam ideju kako to ostvariti, verujem da će to u budućnosti biti moguće i lakše ostvariti. Kako budemo učili kako da koristimo komunikaciju i tehnologiju koja nam je dostupna, tako ćemo se približiti ideji o jednom transnacionalnom pokretu.

Da li verovati u statstiku i utešiti se informacijom da je u Srbiju došlo više mladih visokoobrazovanih, nego što je iz nje izašlo?

Prilično me je oduševio ovaj tekst Ivone Eterović, psihološkinje i muzičarke koja jednom polovinom čini duo Playground Hustle. Ako se ne varam, ovo je njen prvi tekst, barem mi se tako čini po objavi preko koje sam i došao do čitanja.

Ovo pitanje me je umnogome mučilo, i to onako u praksi. Željan promene i navučen na ideju da litero-igrom menjam svet oko sebe, često sam sagorevao u toj potrebi da postignem sve. Razočarao bih se na mlake reakcije ili odsustvo pohvale. Mučilo me je to dugo. I sada, mada sve ređe, imam loše dane koji su najčešće motivisani nekim neostvarenim očekivanjem. U ovom tekstu sam našao jednu dobru definiciju:

[…] Strast se definira kao težnja prema aktivnosti koju volimo, cijenimo i na koju trošimo značajan postotak vremena. Postoje dvije vrste strasti: harmonijska i opsesivna. Harmonijska strast odnosi se na snažnu težnju prema aktivnosti nad kojom imamo samokontrolu i koja rezultira autonomnom internalizacijom aktivnosti u identitet. S druge strane, kod opsesivne strasti, osoba se u potpunosti predaje aktivnosti oko koje je strastvena, što može rezultirati neprilagođenim načinima ponašanja, poput čestog ruminiranja (neprestano negativno promišljanje o nečemu).

Nekad sam u harmoniji, nekada sam opsesivan, ali učim se.

Ali kada vidim Katarinu Ćirković i Marka Banduka iz Mladih nomada, znam koliko još moram da se cimam. Van komfor zone je učenje. Kao što je rekao Rabbi iz TED govora, moramo da se okružimo ljudima drugačijim od nas samih, jer je to jedini način da napreduješ. U ovom intervjuu nalazim sve što mi treba da se ohrabrim i motivišem:

Ako Mladi nomadi ovo čitaju, pozivam ih u Milanovac na turu.

Tekst Uroša Krčadinca stoji na početku prozora. Toliko dugo da se više ni ne sećam zašto sam ga otvorio, kada tu priču znam iz njegovog Ted govora za TedMokrin. Inače, isti onaj učenik koji mi je poslao tekst o rastućem anti-belačkom rasizmu, rekao mi je da bih mogao da budem Ted govornik. Videćemo, prijatelju. Do tada čitam Krčadinca i njemu slične:

I na kraju, još jedan TED talk, po preporuci:

oukej, nakon ovog videa, mislim da ću otići u Ilionis 8og aprila 2024. godine. Što reče Kale Gospodar Vremena: hoću i ja da studiram besplatno, brate brate.

Hoću i ja da vidim totalno pomračenje Sunca. A nije li to dobar povod da se osvoji i Amerika?

21:16

Očistio sam glavni deo. Ostalo je još malo po ćoškovima da se počisti, ali sa 20 načičkanih kartica, sveo sam prozor na 6, računajući sa ovom karticom i Fejsbukom na kojem slušam nedeljni lajv koncert iz Doma B-612.

Sutra je ponedeljak, a tada volim da sam svež i motivisan. Ništa bolje od čiste radne površine.

Nakon ovolike količine teksta i sadržaja, mogu samo da se odjavim jednim sportskim pozdravom. Ove sedmice će biti uzbudljivo, stoga pratite Sobakaiste na Instagramu, jer tamo su kratke pričice-blejačice.


Mejlovi stižu, a nekad su i kraći od ovog teksta.

Bacite kosku, jer od čitanja se ogladni.

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Last modified: April 4, 2021

Comments

Write a Reply or Comment

Your email address will not be published.