11:58

Не знам да ли је нешто другачије, али сам будан.

Одгледао сам 15 епизода Напада Титана синоћ. Био је то један исцелитељски маратон у којем сам се емпатисао са патњом фиктивних, окатих ликова. Ако буде апокалипса, ја ћу бити први под точком, да се не лажемо.

Сад слушам ово и мислим да ли је боље да правим доручак или да чекам да ми се догоди:

Изабрао сам да викенд буде за сабирање.

21:45

Opravio sam dan.

Veče je, ali nikada nije kasno da ti bude dobro sa sobom.

Дисциплина. Као и увек. Да сам као стари српски јунаци из Првог српског устанка, баш ту негде из мојих крајева, око Топопле или мало вишекуће, ка Руднику.

Да сам као војник, епски јунак, мишицама бих литеро-игру градио. Овако, тужни писар, болних леђа и упаљених зглобова, правим колико могу, али сваког дана, сваког проклетог дана, макар и само једно слово додао на гомилу.

Добар сам, ево ми руке. Стисни шаку, пичко, шта си се усро?! Можда бих био јачи тип, али нисам смео у ћалетове чизме, нити коња да ободем преко горе. Нисам могао да га савладам, а верујем да бих се намучио и кад бих данас пробао. Да не млатим више на тему Боре Станковића, фора је што сам размишљао о томе, јер сам данас видео типа са мајицом Бацајте [insert bombe emoji] Четници. Нисам баш потпуно сигуран да је натпис био на ћирилици, али верујем да јесте. Ушли смо на истој страници у 28-ицу. Имао сам угао, могао сам да га посматрам, па сам се и запитао. Да ли је и њему отац тако говорио, али уместо да га то уплаши, натерало га је да се бори, па је ојачао, види га, не плаши се ничега, бациће бомбу, само му је дај, дај, дај.

Али много сам израстао, заиста. Ништа у дужину, нажалост. А ни у висину! Али у дубину… пробио сам кроз под и разгранао се на све стране. Део сам овог света. Има ме у овој земљи колико хоћеш.

И добар је осећај. Стварно. Моја гуру Ужичанка би ми рекла да је то здраво за коренску чакру, мада од црвених ствари у соби имам само неколико књига, трећину мексичке заставе и пиксле које промовишу конзумирање цигарета бренда чији назив изговарам као kliker на енглеском.

Могу пуно тога, заиста. Баш пуно тога.

И страх ме је, али се ипак држим. Мислим да ме је пуно одрадило 5 сати Напада на титане. Баш ме је убацило у та размишљања – како би преживео ти мала бубо.

https://animetake29.stream/view/5988037851/

Не знам како бих преживео, али размишљам шта могу да урадим за будућност, да понудим макар једно од решења за оно што нам долази, најканије 2027.

Не могу пуно да вам откривам, јер ви нисте чланови фан клуба литеро-игре Собакаисти, пошто они знају колико сам у овом тренутку недисциплинован у својим објавама. Одсутан сам из те комуникације, aли не скривам ништа када ме питају.

Ево, одмах да вам кажем, предстоји ми неколико изазова, поређаних по тежини:

  1. Prijemni za master
  2. Tekstovi o domaćim video-igrama/videji o domaćim videjo igrama (Oblakoder)
  3. Samit Nesvrstanih 9-12 septembar
  4. Pisanje

Ето. Тиме се бавим и на томе ћу да радим. И ово ће посебно слатко бити за чланове фан клуба јер ће моћи да виде процес прављења прототипа за консултације. Да не дужим, него да се латим листе, али одоздо на горе.

Љубим вас, лепо спавајте


Mejlovi sto posto, samo se upišite na listu:

Litero-igra 100%, samo nam bacite kosku na našoj Ko-fi stranici.

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Last modified: September 4, 2021

Comments

Write a Reply or Comment

Your email address will not be published.