13:58

Današnju priču počinjem najnovijim vestima: tri drveta koja smo posadili u hudu, neko je iščupao i bacio.

Pominjao sam tu akciju u nekom od tekstova prošlog meseca. Drugar je dobio 3 jasena na svoje ime, pa smo nas trojica posadili po jedan. Svako je iskopao svoju rupu i markerom obeležio stablo.

Nisam bio previše srećan kada sam video marker na kome je pisalo moje ime, jer ga je prijatelj popunio koristeći se latinicom, a svi znamo da je ćirilica jedino pismo koje komunicira direktno sa Tvorcem.

Zato me i ne čudi što su stabljike iščupane.

Nije im se dalo, rekli bi.

Saznao sam ovu nemilu vest preko mesindžera, (ne sećam se da sam ikada tim kanalom dobio neku dobru poruku). Drugar je kao zaključak napisao sledeće:

No, ne mislim da je to samo do klinaca. Niti mislim da su nužno oni to uradili. Mi smo odrastali u društvu koje je prekorevalo bacanje otpadaka na ulicu, ali smo ipak odrasli u đubretu koje smo stvorili za te “retardirane klince”, pa me sada ne čudi što oni ne prave razliku između drveta i konzerve. Sve je đubre. Svaka akcija je samo prekraćivanje vremena. Cinizam je glavni element humora, a podsmeh diskusrs u komunikaciji.

Jbg, mislim da smo mi krivi. Posadili smo drveće bez njih, računajući da će i njima goditi hlad koji smo im namenili. Sledeći put treba i njih da uključimo u proces.

Nisam se previše potresao.

Žao mi je, svakako. Voleo bih da sam na leto mogao da zalivam drvo za čiji koren sam sitnio zemlju rukom. Voleo bih da sam se za pet-šest godina našao u njegovom hladu. Učenje je bolno.

Sledeće godine ćemo posaditi 20 sadnica, obeležićemo svaku od njih imenima klinaca koji će ih čuvati, a što je najvažnije, pozvaćemo ih da učestvuju u procesu. Napravićemo čitavu radnu akciju sa njima. Naučićemo ih da to što radimo ima smisla i da je važno za sve nas, a pogotovo za njih. To je jedino što možemo da im poklonimo.

14:12

Nema frke, ja nastavljam dalje. Danas je utorak, uporan i dosadan, ali dobro se držim. Misli mi skreću suprotno od izazova, oblizujem se na slatko, a ruka mi sama kreće pod sto, no uspevam da održim disciplinu. Od ovakvih dana zavisi sledeći. Ako posustanem, sutra će me već prekor šibati, a samokritičnost samleti, pa je bolje da se suzdržim.

Još samo 2 časa, pa ću imati čitavo posle podne da pišem. Mislim da je danas dobar dan da se vratim na Okean.

O tome u nekoj sledećoj priči, a ako vam ovaj tekst nije bio dovoljan, samo da vam kažem da je Kane dopunio listu “2020. godina u piksli”.

14:44

Otkazan čas, suzica puštena.

Ali radosti ne manjka – pridružite nam se na Diskord serveru, tu je šala, šega i pošalica.

23:08

Lenjost i depra. To su dva pobratima. Za vratom su mi. Ako se probudim sutra voljan da ustanem, biće dobro.

Ali potrudiću se, zarad izazova, makar.


  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Last modified: January 5, 2021

Comments

Write a Reply or Comment

Your email address will not be published.