14:53

Pre dvadeset godina nešto se promenilo, a sve izgleda isto.

Moj otac je učestvovao u oktobarskoj revoluciji. Majka nam je rekla da je otišao u Kraljevo, kod njegovih. Imali smo devet i dvanaest godina i nismo previše brinuli, iako su na TV-u išli snimci sa nereda ispred Skupštine. Majka je insistirala da ne menjamo kanal.

Ćale je poneo torbu u koju je spakovao nešto hrane i ćebe, ako bude morao da prespava u parku. Putovao je autobusom iz Milanovca, u organizovanoj turi koju su predvodili Čačani. Barikade na magistrali su sklanjane uz manje ili više sile. Kamioni su gurani u jarke, šoferke razbijane kamenicama, policajci šamarani molerski i zidarski. U Beogradu Milanovčani su se rasturili u masi, a Čačani su nosili barjak. Ćale kaže da mu je bilo muka kada je video ljude da iznose slike i nameštaj iz skupštine. Kroz prozor se viorio gusti, crni dim. Ušao je unutra, ali je odmah izašao zbog drugih ljudi.

Danas govori da je bilo bolje da je ostao kod kuće. Mogao je da pogine. Da su stvari bile drugačije, da vojska nije otkazala poslušnost, suzavac bi bio bacan u paketima iz hilihoptera. Paketi su poteški, a sa te visine sigurno ubijaju ako padnu na čoveka. Da vojska nije otkazala poslušnost, rasturili bi demonstrante bez milosti i možda bi onim ćebetom pokrili ćala preko lica i poslali ga kući.

On kaže da je glupo što je išao tamo: mogao je da pogine, a ništa se ne bi promenilo. Ipak, bio je tamo. I činjenica da je učestvovao u tome, da je uhvatio svoj deo revolucije, budi u meni dozu ponosa i zavisti. Hoću i ja svoju revoluciju, makar onlajn.

Mnogo puta mi je rekao da se ne vredi boriti za ljude, jer ljudi su stoka. Ipak me nije ubedio, jer meni se i dalje ovo radi, najviše zbog sebe, a onda i zbog pučine ove grozne, dobre duše samo kad joj rebra puču. Revolucija će se prvo desiti u litero-igri, a onda će i stvarnost poći za njom, kopirajući nas.

Danas je ponedeljak.

A kao i svakog ponedeljka, pun sam motivacije i želje za tekstom.

Bio je uzbudljiv vikend. Kane je slušao Surila sa džez bendom u KC Gradu. Nisam tamo bio godinama, više i ne pamtim. Tokom studiranja sam otišao samo dva puta, jednom na turske filmove koji su zbog nečega imali loše podešen zvuk pa su svi efekti bili duplo glasniji od normalnog, te je zvuk klikera koji se kotrlja po daščanom podu zvučao kao grmljavina. Drugi put sam bio na nekoj žurci sa Orfista. Imam fotke iz tog izlaska. Posle toga – ne pamtim.

Ovog puta sam se dobro proveo. KC Grad mi nikada nije bio blizu, pa sam ga obilazio, ali kada zakupiš stan u Gavrila Principa 6, KC Grad je najbolje mesto za izlazak. Pogotovo ako imaš malu, usku terasu, stisnutu uz klima uređaj, gde Kane može da se podmaže spravom za pred put. Dekoracija ovih stanova sa Airbnb-a je uvek posebna priča, pogotovo kada u opisu oglasa imaš “LUX”.

Ovako izgleda jedan LUX stan po ceni od 23$ (bez taksi) za noć:

Naravno, pruge na zidovima idu sa prugama na jastucima i tepihu. Stan liči na scenografiju iz nekog Linčovog filma. Ipak, vredi sve pare zbog pogleda sa terase:

Volim balkone u Beogradu samo zbog osećaja koji imam kada gledam na ulicu sa njih. Ne znam kako da objasnim taj osećaj istovremene odsutnosi i prisutnosti. Kao da nisam u tom gradu, a prisutan sam dovoljno da primetim šta se dešava na ulici. Kao kada u meču izaberete da budete gledalac, SPECTATOR.

Sa ove terasice vidi se ulica Gavrila Principa, ljudi koji prolaze, jedan otvoreni kafić sa baštom iz koje se čuje rok i pop osamdesetih, jedna prodavnica ispred koje stoji lokalni tipovi sa maskama na bradama, vidi se centar za migrante ispred kojeg sede neki crnpurasti ljudi koji puše i gledaju u telefone, vidi se velika raskrsnica na kojoj se noću motorciklisti nepropisno prestrojavaju iz jedne u drugu traku suprotnog smera.

Na kraju, vredelo je prespavati, jer sada na mojoj stalno rastućoj listi “Mesta gde sam prespavao“, upisana je još jedna ulica: Gavrila Principa 6, stan br. 18, treći sprat.

KC Grad i Ć

Suril je rekao da je najbolji reper u ovom gradu, a onda je to precizirao: U KC gradiću. Onda je to porekao tvrđenjem da je Foks najbolji reper u KC Gradiću, odnosno da su njih dvojica najbolji, a svi drugi su sranje.

Nisam mu zamerao zbog njegovog ponašanja. Teško je reći da nije u pravu, ipak je tu bilo više od 200 ljudi koji su kupili ne tako jeftinu kartu za njegov koncert, ljudi koji su došli da čuju njega i njegove pesme.

O tome će više Kane, ono zbog čega pominjem KC Grad je Jelena Pavlović, sadašnji PR, nekadašnja urednica programa u Poletu. Odatle se i znamo, po dobru i po gorem. Lajka i Kane su prozivali Polet, svako iz svog ugla, a Jelena je to doživljavala lično, verovatno i sa razlogom.

Sreli smo se posle koncerta. Zahvalio sam joj se na kartama (karta br. 200), a Kane na dobrom programu. Već sam razmišljao o tome da je pozvalim za Alone Together onlajn program koji je pokrenula za KC Grad, a i da joj se na neki način opravdam za oštru kritiku koju sam imao za Polet.

Spontanim susretom sve je postalo mnogo prirodnije. Rekao sam joj koliko mi se sviđa novi program i da odlično radi svoj posao. Priznala mi je da je imala traume zbog mojih komentara i prozivki i kako su je drugi zezali zbog toga. Njoj je Polet i dalje drag, pa su joj moji komentari neprijatni, ali ipak mislim da smo se razumeli – nismo neprijatelji, već na istoj strani. Planiram da je intervjuišem za podkast Radio Dogvila. Želim da znam više o tome kako bira programe za KC Grad, šta voli, a šta ne voli i kako vidi umetničku scenu iz centra Beograda.

Istina je da nikada ne govorim protiv ljudi, već samo protiv njihovog rada, ali u Jeleninom slučaju nisam imao šta da zamerim njoj, jer ona je bila samo zaposlena u Poletu koji je oličenje onoga što ne valja na kulturnoj sceni i u njenoj infrastrukturi. Žao mi je što su joj moji komentari bili stresni, ali mi je drago da smo na kratko popričali i raščistili ono što se desilo ranije. Ova priča ipak ide unapred, a mislim da će Jelena imati svoje mesto u litero-igri.

Ispred KC Grada sam video i ovaj spomenik. Izgleda kao neka slučajna betonska izraslina, kao ostatak nečega, ali kada mu priđete, na unutrašnjoj strani zida videćete ispisane reči na hebrejskom.

Fotkao sam ovo za mog učenika Elona iz Izraela. Dobio je koronu, pa nemamo časove već 2 nedelje, a ja sam mu obećao da ću slati audio poruke. Pitao sam ga danas kako je i šta piše na spomeniku. Evo njegovog odgovora:

Tekst je iz Biblije, na starohrebrejskom, a Elon ozdravlja i uskoro će, inšalah, sve to biti iza njega.

15:36

Moj plan je da danas budem bolji od sebe. Na listi imam mnoštvo zadataka, a ovaj mi je najdraži. Ne verujem da ću pisati još večeras, pa završavam ovaj zapis obećanjem da ću uskoro biti u još jednoj poseti Beogradu i Novom Sadu, nakon čega se vraćam u kancelariju i posvećujem se intezivnom radu na Sobakaistima.

Ovo što radim sada je prikupljanje materijala, a nakon oktobra, imaću sve što mi je potrebno da se bacim u hiperprodukciju kojom ću preplaviti svet litero-igrom.

Danas je takav ponedeljak. Stoga se odjavljujem, do sledećeg pisanja.

Seks, zdravlje i pravoslavlje.


Dojave iz litero-igre stižu samo onima koji su upisani u mejling listu:

Za zdravlje pasa iz litero-igre, bacite kosku na ko-fi stranici.

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Last modified: October 5, 2020

Comments

Write a Reply or Comment

Your email address will not be published.