15:28

Pet dana od četvrtog rođendana Sobakaista.

Prvo me je to mučilo. Moram nešto da uradim, ipak je to četvrti rođendan, govorio sam sebi. Prekoravao sam se što nisam više uložio, što se nisam bolje organizovao. Razmišljao sam o celom danu posvećenom Sobakaistima i kako bih sproveo u delo 24h programa.

Nema razloga za to. Ovo je ipak igra, zar ne? Trebalo bi da bude izazovna, ali ne mogu zbog nje da patim. Biće dovoljno ako u ponedeljak realizujem makar deo programa koji sam zamislio.

Pre nego što je korona postala deo naših života, planirao sam veliku žurku na nekom skrivenom mestu. Želeo sam da okupim članove fan kluba, da im pružim priliku da pogledaju jedni druge i da uvide koliko su dobri i vredni ljudi. Možda bi se ostvarile neke saradnje. Možda bi se neki od njih zavoleli. Možda.

Ali neodgovorno je slaviti i žurkom se zabavljati kada okolo ljudi umiru. Bolje je za sve ako ostanemo na distanci (nikako socijalnoj, samo fizičkoj). Ima puno prostora u virtuelnom svetu gde možemo da podelimo zajedničku radost.

Na peti dan od rođendana Sobakaista dolazim do nekih zaključaka. Učinio sam puno toga za ove četiri godine. To osećam u sebi, ali nemam toliko toga da pokažem drugima.

Lažem – imam, samo sam se sve ovo vreme mučio sa pitanjem kako da to uradim. Mislim da sam došao do rešenja. Preda mnom je najbolji i najkreativniji period Sobakaista. Ući ću u petu godinu Sobakaista jašući na beloj dogi.

Da ne zaboravim: moj plan je edukacija. Moj plan je vaspitanje. Želim da promenim svet kroz igru, prećutkujući da je u tom paketu besplatne zabave zapravo revolucija. Hoću da se sve promeni, ma koliko to zabolelo. Hoću eksploizije u glavama veće od one u Bejrutu. Ne tražim da budu ekranizovane, ali će ih njihovo deljenje učiniti većim.

Govorim o ovome zato što sam počeo da slušam 33. epizodu Agelastovog podkasta. Gost je Dejan Ilić, urednik izdavačke kuće Fabrika knjiga, iz čije štampe imam barem 3 knjige na polici.

U ovoj epizodi govore o obrazovanju i promeni školskog sistema. Prepoznajem mnoge svoje ideje u onome što Ilić govori. To je valjda znak da sam na dobrom tragu. Pa, čoveče, kroz manje od 4 meseca imaću 30 godina. To je pravo doba da se preuzme vlast na sobom i ostvari ono za šta sam se spremao sve ovo vreme.

Nema sumnje – prvih deset godina života se ni ne sećam. Osim igre, ništa mi od tada nije ostalo. Nikakva trauma, nikakva bolest ili muka od koje sam mogao da ojačam ili brže odrastem.

Do dvadesete godine sam bio potpuni idiot. Ništa o životu nisam znao jer mi je pogled bio zaklonjen uskim redovima slova. Nisam izlazio iz knjiga. Stvarnost je oko mene prolazila, samo potvrđujući ono što sam tada mislio – nema potrebe za životom kada su tu knjige. Sve što mi se dešavalo do dvadesete godine, bio je niz nalik na tobogan, naizgled uzbudljiv, ali svakako kratak. Bio sam običan tinejdžer u malom gradu koji je izabrao da se bavi onim što je do tada umeo. Ostao sam u svojoj komfor zoni, odabrao sam put koji mi je bio namenjen još kada sam prvi put otkucao nekoliko reči na mehaničkoj tastaturi pisaće mašine. Uradio sam sve što se od mene očekivalo i bio sam primer kako treba.

Od dvadesete do tridesete se desilo sve ono važno. Spoznao sam sebe, a kroz sebe i život kakav imam i kakav želim. Tek sada mogu da kažem da sam ovo ja. Poznajem se dovoljno. Otkrio sam o sebi ono najvžanije. Znam kolika sam pička i đubre, a znam i koliko veliki mogu da budem kada skupim dovoljno hrabrosti za to. Rokenrol slavu i veliko uzbuđenje sam otpisao – nikada nisam bio taj tip. Neću izgubiti oko u kafanskoj tuči, neću noževima vitlati na zlikovce, ali ću voditi svoju borbu sa neprijateljem kojeg prepoznajem i znam po imenu, iako su mu lica uvek nova i mlađa.

Osećam se svojim.

Mnogo puta sam to napisao, ali – spreman sam. No, do sada sam naučio da samo ono što radim pokazuje koliko sam zaista sposoban. Zbog toga, za deset dana, biću u Rakiti, sa čekićem u rukama i kamerom na grudima. Work & Travel, bajo moj. Idem da polupam krvotok kapitalizma.

Ovo je mini najava za vas troje koji čitate ove objave. Ljubi vas brt.


Upiši svoj mejl u ponuđeno polje i saznaćeš kako je to čekati na dojavu koja nikada nije došla:

Baci kosku, otići ćemo po nju.

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Last modified: August 23, 2020

Comments

Write a Reply or Comment

Your email address will not be published.