14:15
Уторком је лако поклекнути, али не и када пишете ћирилицом. Ћирилица је јака, у блоку исклесана, малтером осигурана, линијом управљена.
Пишем из све снаге у паузи до следећег часа. Овако изгледају моји дани у стварности. Све оно узбудљиво дешава се у мени.
Ипак, има ту и великих узбуђења која долазе споља. Нпр. поменућу нови албум београдског бенда Организам који излази овог месеца. Кане је, наравно, повлашћен могућношћу да га преслушава пре изласка, па од тога и ја имам користи док слушам песму “Каин” изнова и изнова.
џабе вучеш ме доле
Организам – Каин
ја не умем да станем

Кане је живнуо у последње време. После Суриловог концерта отворила му се жеља да прича о томе шта слуша, а шта му се дешава, а нову прилику за музику има већ 15ог октобра јер почиње нови Хали Гали!
Da li čuli su jer stižu ko rafali
Zicer Inc. – Hali Gali
To je surf zika, ovde vutra puši se u kadi

Идеалан живот у авантури једног Собакаисте.
Мени све потаман, поготово што после овога идем у жетву. Прва жетва ове године. Кане трља руке, баца шешир у вис. Лајка доштимава гитару и одваја са стране потребну опрему. Вечерас ћемо преспавати у неком другом кревету, на сеоском путу без броја. Лајка ће свирати, Кане ће опет о томе како је он преко океана пребацивао килограме у ранцу, возећи се на линији Сан Фернандо – Кадис. Сваштара ће бити при руци, ако дође до неке генијалне идеје коју ћу заборавити.
Добар уторак, ако мене питате.
Писати и дисати
Ево их два јако слична несвршена глагола која ми све чешће личе један на други. Разликује их само звучност првог консонанта. Д-П.
Пишем. Дишем.
Пишем.
дишем.
пишем.
Ужелео сам се овога. Стварно. Радујем се тренутку када ћу само рмбачити у тексту. Физикалисаћу из све снаге. Читаве пасусе ћу пребацивати преко леђа. “Дајте ми већу лопату!”, викаћу.
“Листопад”.
Тако се зове предстојећа турнеја.
Бићу девет дана у Београду и још 5 у Новом Саду, а ако буде потребе, проширићу пут на још неко место. Ако сте у ова два града, сада је време да ми пишете, јер морам да вас утефтерим.
Биће густ саобраћај у тих 15 дана, јер морам да обиђем много људи, да попишем пуно прича и да зарецкам задатке за себе, Лајку и Канеа.
то е то
Немам више ништа да кажем.
Све друго је на чекању. Чекајмо заједно.
Некад пошаљем поруку, али увек на мејлинг листу литеро-игре Собакаисти.
Тежак живот паса је лакши уз подршку на ко-фи платформи.

Comments