6:24

Nije li ovo najraniji dnevnički zapis od kada Dnevnik pamti zapise?

Sinoć sam odlučio da poranim. Iako danas nemam nikakve obaveze, niti sam spremio papirić sa dnevnim pohodom, naterao sam se da poranim-zoru prevarim. Želim da mi dan bude još duži. Očekujem da će mi se prispavati, pogotovo ako budem čitao, ali to je sasvim u redu – odspavaću jednu turu do sat vremena, što znači da ću dnevno biti u bloku od 7-8 sati spavanja.

Reči su mi trome. Previše je rano da bih govorio, a ni prsti mi se još nisu razbudili dovoljno da ovaj tekst bude pitak. Previše pauza. Previše pokušaja.

“Readabilitiy” monitor mi šalje negativne signale dok pišem. Kaže da su mi rečenice preduge, da ne koristim “transition” reči i savetuje mi “Try to mix things up!”. Ne zna da sam nervozan ujutru i da mogu da iznapušavam ceo SEO. Šta je bre bilo?!

Možda je to i zbog nove Zicer pesme. Ako počnem dan ovakvom pesmom, do večeri ću postati rejv-gangster.

Idem da skuvam čaj, pa ću da počnem odatle. Nema žurbe, ali ima zevanja.

6:50

Dok pravim današnji pohod listić, slušam novi album Serđa Launda – The Loungest.

Kane ne može da kaže da mu se ne posvećujem. Sve je ovo zbog njega.

Popisao sam današnje zadatke. Ništa preterano, umereno opterećujuće, izbalansirano između ličnog razvoja i dnevnog preživljavanja.

Pohvaliću se da je kancelarija još malo pa gotova. Ako bude zdravlja i sreće junačke, pa se majstor za policu pojavi danas sa gotovim proizvodom, to znači da ću ovaj zapis moći da završim u novoj kancelariji. Početi sutrašnji dan, baš na ponedeljak u novoj kancelariji, bio bi poseban uspeh nagrađen sa jednom bonus koskom.

Inače sam došao do nekog finalnog dizajna što se tiče ovih dnevnih pohoda. Kako to treba bodovati, po kojim kategorijama i koje su nagrade – imam nacrt koji ću podeliti sa narodom u budućim klipovima iz serijala Igrarnik. Raspitujem se već za kamere sa dobrim snimanjem, koje su cene, šta može da posluži za vlog varijantu. Uz neku jeftiniju rasvetu, imaću kompletnu opremu da moj povratak u vlogovanje preporodi Sobakaisti YouTube kanal.

Razmišljam da povučem sve ove klipove koji su sada dostupni, mada su mi okej takvi kakvi su – tu gde jesu. Neka ih, šta znam… Nije ovo ni toliko bitno, ionako bi to sve trebalo da je igra.

Mislim da sam se sad već razbudio. Verovatno je i do muzike. Klimam uz Serđa, malo se njišem dok ovo pišem, Concorida me zavodi na ples. Njišem se kao palme u Palmi de Majorci. Živim jedan od boljih života. Dovoljno sam se pribrao da uradim jutarnje vežbe za konzolu. Pitanje je samo šta ću slušati dok to radim.

Obično slušam Agelasta, ali sa obzirom na to da sam juče završio tročasovnu epizodu sa Aleksandrom Nikšić, možda bih danas mogao da slušam nešto drugo. Šta li ima kod Bukvalista?

Evo, objavili su novi video o tri ženska pisca:

Nisam čitao Mašu Kolanović, ali jesam zbirku pripovedaka “Moj muž” i Lanin roman (kojim nisam bio preterano oduševljen). Inače, moram da se pohvalim da sam se vratio čitanju, u velikom stilu. U poslednja 3-4 dana pročitao sam oko 300 strana. Završio sam Ismaila Kadera, a juče sam za manje od sat i po pročitao i kratak roman “I šampioni umiru zar ne”, Miroslava Ćurčića (Partizanska knjiga, 2019), što mi nije bilo dovoljno da se uspavam, pa sam započeo i roman “Tuđa kost”, Sanje Savić (Areté, 2019).

To je ubedljivo najbolje iskorišćeno vreme u jednom danu, tako da planiram da mi i odlasci u biblioteku budu deo litero-igre. Ovogodišnji cilj mi je da pročitam celu policu sa etiketom Albanska književnost (možda nekih tridesetak naslova, ako se ne varam), a pri svakoj turi, hoću da iznajmim jedan strip, jednu spisateljicu, jednu zbirku poezije i jednu nasumičnu knjigu. Pet knjiga po turi, pa koliko završim do sledeće ture. Jednom u deset dana moram ići u biblioteku, jednostavno mi je neophodno da imam neki razlog da u toku dana odem do grada. U suprotnom ću se potpuno otuđiti od varošice, a to nije dobro za jednog mladića mojih godina i aktivističkih ambicija.

Hajte, molim vas, pa najbolje tek dolazi.

Stoga, hajde da poslušamo šta kažu Bukvalisti dok mi se kost na kost slaže u jutarnjem istezanju, pozdravima Suncu i meditaciji.

Vraćam se u tekst po završetku prvog bloka posvećenog konzoli.

Evo, taman je i Serđo završio sa albumom, oprostivši se pesmom “Empty Space”.

12:04

Počeo, pa odustao, pa odspavao, pa se vratio.

Hteo bih da napišem mejl za članove fan kluba i mejl za njuzleter. Malo mi je sve to… Ne znam.

Čini mi se bespotrebnim, ali u isto vreme znam da je važno imati takvu komunikaciju sa čitaocima. Problem je u pauzama koje pravim u takvim obraćanjima i onda mi se to čini veštačkim, kao ja im se javljam posle 3 6 meseci – e, vidite šta se događa u litero-igri za koju ste verovatno i zaboravili. Vidi, vidi šta sam sve uradio, a nisam.

Možda to uradim kasnije, ipak mi je na spisku, a spisak je svetinja.

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Last modified: July 5, 2020

Comments

Write a Reply or Comment

Your email address will not be published.