8:47

Bolje da ne obećavam ništa, jer malo toga mogu da ispunim.

Zadatke koje imam obavljam po dužnosti, onoliko disciplinovano koliko je to moguće za jednog psa bez pedigrea i treninga. Ipak, svaki put kada ustanem rano, pre alarma, pomislim da je baš ovo dan kada ću učiniti pomak unapred.

I sada se osećam tako. Nije ponedeljak, ali makar nije utorak. Sreda je. Sredina nedelje. Počnimo in medias res.

Dok se istežem, slušam priče sa poslednjeg Krokodila. I dalje sam na drugom danu, a treći je onaj koji me interesuje, pogotovo predavanje koje je moderirao Uroš Krčadinac. Da li sam vam već pominjao koliko sam fasciniran tim tipom?

Današnji časovi su pesma jutarnja. Sve sami ljubitelji Originalnog jezika i njegove primene. Prvo imam čas sa Robertom, koji će na ovom jeziku, kroz tri-četiri dana, održati deo pozdravnog govora na svadbi svoje ćerke. Mladoženja je odavde, iz plemena Škopelja, zbog čega sam se konsultovao i sa Lunom Škopeljom (za one koji ne prate pisanje A. Kanea – ona je jedna od najrpisutnijih cura na muzičkoj sceni, autorka i koautorka u bendovima kao što su Sergio Lounge, Hatter Mater, Natalee, Babe, Deca iz Vode, Fantom…).

Long stori šort: u Australiji je zabranjeno okupljanje više od 20 ljudi na slavljima kao što su svadbe, te je ovaj mladi bračni par odlučio da okupi samo najbliže, a kako su mladoženjini baka i deka doseljinici u Australiju, Robert je odlučio da deo govora bude na njihovom maternjem jeziku, pa je moj zadatak bio da prevedemo deo govora. I mislim da je u redu da podelim taj tekst ovde, onako kako smo ga pripremili za svadbu:

U ime/ Rouz/ i mene/ želim vam /dobar dan/ i svima/ toplu/ dobrodošlicu/ na venčanje/ Ester/ i Stefana/. Drago mi je/ da ste uspjeli/ da se probijete/ kroz/ karantin/ na vrijeme/ za moje/ slovo/, koje će/, siguran sam,/ biti/ trenutak/ za pamćenje/.

Želim/ posebno/ pozdraviti /Esterinu nanu/ Zoru/ i Stefanove/ baku/ i deku/ – Anicu/ i/ Danila/.

Zbog/ situacije/ u kojoj smo/ mnogo/ dragih/ ljudi /nije/ moglo/ doći/ pa ovom/ prilikom /želim/ nazdraviti/ odsutnim /prijateljima/ i članovima/ familije.

Na kraju/ želim/ nazdraviti/ sretnom paru/ i njihovom/ dugom/, radosnom/ i zdravom/ zajedničkom /životu. 

Dame/ i gospodo/ molim vas/ da ustanete/ i podignete/ čaše/ za novu/ mladu/ i mladoženju.

Živili!

Ova boldirana polja su reči oko kojih Robert ima poteškoća. Sa obzirom na to da nikada do sada nije koristio Originalni jezik, zadivljen sam brzinom kojom je savladao ovaj tekst. Voleo bih da vidim snimak sa tog venčanja, samo taj deo u kojem drži govor. Ako moje podučavanje išta vredi, ovde se dokazalo.

Sada sledi čas, a posle (da ne obećavam) nastavak priče.

11:12

Postoje tekstovi koje ne mogu da delim, a voleo bih da me neko posavetuje – šta da odgovorim.

Od svih odnosa koje gajim ili sam ih imao, najdužu vezu imam sa tekstom. Eh, kad bih mogao tu i da se oženim, skućim, proživim i na kraju pokopam…

Nije još ni podne, a ja sam već iz džepa izbio 60.000 dinara za novi računar koji je namenski sastavljan za igru Cyberpunk 2077. Ne sećam se kada sam se poslednji put ovoliko ložio na pomisao da ću igrati neku igricu. Toliko sam u gasu – u gasu sam, ili bolje reći – toliko sam u neonu – u neonu sam, da pratim i Tviter nalog odbrojavanja do izlaska ove igre.

Zašto sam toliko naložen?

Prvo zato što je to igrica koja u sebi spaja sve ono što želim od gejminga: dobru priču, akciju, dubinu, novi svet i neku vrstu pripreme za ono što me čeka u stvarnom životu.

Drugo – igra je smeštena u relativno blisku budućnost, u neko vreme koje ću možda i sam doživeti. Treba mi još 57 godina do tada, a sve ono što će se desiti za 50 godina, pretpostavljam da će početi 2027. godine, onda kada je i prognozirano da dostignemo singularity. Ne znam ovaj termin na Originalnom jeziku!

Treće, što i nije nešto čemu se preterano radujem, ali mislim da je deo igračkog ugođaja – očekujem da će drugi talas korone, kao i sve posledice ovih prethodnih događaja, doći na naplatu sa početkom zime. Igra je najavljena za sredinu novembra, pa čak i da sve bude najlepše u najboljem od svih svetova, ovu zimu ću provesti u Neonskom gradu Sajberpank univerzuma.

Četvrti razlog je što nameravam da budem aktivan igrač, onaj koji deli svoja iskustva i govori o tome šta se dešava u igri. Onaj koji komentariše. Onaj koji snima video materijale i iznosi svoje teorije kroz igranje ove video igre. Verujem da će i u Srbiji biti puno ljudi koji će igrati ovu igru, ali ću ja biti jedini koji će joj pristupiti iz perspektive simuliranih svetova, litero-igre, futurističkih teorija, filozofije i čitave književnosti koja me je pripremala za ovakve priče. Ne mogu da iščekam, ali ću dočekati.

E, baš zbog toga, član Internacionalnog fan kluba litero-igre Sobakaisti sa brojem 0002 je angažovan da pronađe najbolju konfiguraciju i sastavi mi mašinu za rad. Sve je spremno, pa već ove nedelje imaću kompjuter o kojem sam nekada maštao.

To neće biti samo konzola za igru (uvek sam bio PC plejer), već i radno mesto, moja litero-stanica iz koje ću stvarati litero-stvarnost.

Ostao sam sa 10.000 dinara u džepu, što je više nego što sam imao cele prošle godine. Po tome mogu da zaključim da mi je ovo najbolja godina do sada. Ali pošto novac nije preterano važan faktor u mom životu, moram da budem bolji igrač litero-igre da bih mogao da tvrdim da ovo zaista jeste najbolja godina u mom životu.

Hej, pa za smao mesec dana punim 30 godina. Jebote, to će tek biti događaj!

Sada mi sledi teži deo pisanja – reći ono što se mora reći.

Možda nastavim kasnije, a možda i odustanem od svega.

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Last modified: September 9, 2020

Comments

Write a Reply or Comment

Your email address will not be published.