U spomen svaštarama koje su dale svoje živote za litero-igru “Sobakaisti”

Vodim dnevnik još od srednje škole. Ranije sam bio mnogo ažurniji u pisanju: koristio sam stranice dnevnika da zapišem nove ideje, zanimljivosti, kao i one svakodnevne događaje koji su bili važni. Istina je da je malo šta od toga bilo vredno zapisivanja, ali mi je drago što sam to radio. Očigledno je da sam imao potrebu da dokumentujem svoju svakodnevicu, a sada, sa desetogodišnje vremenske distance, volim da prelistam stare dnevnike i da proverim u svakom od njih šta sam radio na određeni dan; to je nalik na igru, fiktivno teleportovanje kroz datume, pregled različitih epizoda iste priče.

Na početku sam nosio dnevnik sa sobom, ali strah da ću ga izgubiti i da će ga neko pronaći i imati uvid u moj intimni svet, pažljivo beležen i pisan sa zamišlju da će tek posle moje smrti biti čitan, naterao me je da se služim pomoćnom sveskom za svakodnevno beleženje. Ta sveska je postala “Svaštara“: moj papirni pratilac na putovanjima, moj pomoćnik pri planiranju, moj saigrač u kartanju.

Svaštara je drugačija.

Svaštara mora da bude dovoljno laka da ne osećam njenu težinu u rancu, ali sa brojem stranica koji obećava da mi neće biti potrebna druga sveska makar dva-tri meseca. Ako se, nekim slučajem, nađem otcepljen od sveta, sam na nekoj planini ili izbačen na ostrvo bez knjižare, svaštara mora da ima kapacitet da upije sve moje beleške. Minimalni broj stranica je 70.

Svaštara ne može da bude manja od A5, a veća od B5 formata. Njene dimenzije moraju da obećavaju dovoljno prostora za žvrljanje, ali ne sme da prevazilazi svoju praktičnu primenu i postane nezgrapna za korišćenje, prevelika za pisanje na kolenu, previše upadljiva za stočić u kafiću.

Svaštara ne može da bude rokovnik prošivenih ivica. Njene korice moraju da budu dovoljno tvrde da ih osećam pod prstom kao graničnike, ali dovoljno mekane da se cela svaštara savija, praveći od stranica jednokratnu, papirnu lepezu.

Svaštara ne sme da bude obična sveska na kockice ili linije, jedna od onih koje se kupuje u supermarketu na predškolskom popustu. Takva sveska je potrošna, previše podseća na dosadne dane u školskim klupama. Takva sveska ne može da nosi velike ideja, ona blokira svaku kreativnost.

Svaštara je drugačija (poželjno je da bude poklon).

Svaštara #3 15. VIII 2018 – 19. IX 2019.

Svaštara sa vrha stranice je prva sveska koja je dala svoj život za litero-igru “Sobakaisti”. Igrao sam se u njoj od 2014-te godine, sve do zime 2016-te, a na poslednjim praznim stranicama postoje i zapisi iz 2018-te: tabela sa ponudama stanova u Novom Sadu, adresama, kvadraturom, tipom grejanja i iznosom kirije u evrima.

Dodatak: komentar sa reddita koji je neki vrsni poznavalac svaštara ostavio na ovaj tekst

Svaštara na dnu stranice je poslednja koju sam ispunio do kraja, zatvorivši je sinoć oproštajnom porukom, uz zahvalnost za njenu žrtvu. Bila je poklon za rođendan od mog prijatelja, inače člana internacionalnog fan kluba sa brojem 050992. Hvala joj na svemu.


P.S. Već sam pronašao novu svaštaru, drugačija je nego ove koje sam koristio do sada, korica je šarena, format je B5 i nije sa linijama, već sa kockicama (ovo će mi biti prvi put da slažem slova u plave kockice). Hvala članici internacionalnog fan kluba litero-igre “Sobakaisti” sa brojem 123456 za ovaj poklon.


This image has an empty alt attribute; its file name is Ko-fi_Logo_RGB_grey-1024x372.png
Donirajte nam pseću hranu preko Ko-fi platforme ili na paypal.me/sobakaisti
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Last modified: September 23, 2019

Comments

Write a Reply or Comment

Your email address will not be published.