Četvrti dan vanrednog stanja 13:45 Disciplinovan sam. Prihvatam situaciju bez većih tegoba. Nije da sam pre ovoga bio preterano druželjubiv i zavistan od viđanja sa ljudima, ali opšta zabrana mi olakšava. Ja sam poslušna jedinka. Osim što sam prvi dan vanrednog stanja proveo u vožnji preko pola zemlje, kroz 3 grada sa visokom stopom zaraženih,... » read more
16/3/2020 U autobusu za Suboticu. Slušam Digitalni kasetofon, epizodu sa “Klot ljudima“. Milan kaže kako niko ne prati scenu. Kane me svrbi pod šeširom. Stavljam ih na listu za odstrel u nekom od narednih tekstova. Na putu sam za Suboticu, u Feniks Giz autobusu koji ide za Novi Sad. Među desetak putnika, barem šestoro su,... » read more
15/3/2020 Ništa nije drugačije nego inače. U sobi sam, za računarom, pišem. Viđam ljude samo kroz prozor. Moj brat i njegove dve ćerke se igraju u dvorištu. Mahnem im. Povučem zavesu. Izađem iz sobe po hranu. Jedem na brzinu. Ispijam pune čaše soka od cvekle, šargarepe i jabuka – to je za imunitet; litre limunade... » read more
15:42 Jedino što uspevam da završim za litero-igru su ovi dnevnički zapisi koje niko ne čita, ali za sedam godina, kada svako u džepu bude imao priključak u litero-igru, ovi zapisi, nastali u nedovoljno zagrejanoj sobi na prvom spratu moje porodične kuće, biće najvrednije štivo na kojem će se zasnivati čitave katedre međunarodnih studijskih disciplina.... » read more
13:56 Danas sam se probudio uz alarm. Žalio bih što se nisam povinovao komandi i ustao samo u slučaju da nije bilo sna koji je usledio nakon odlaganja, ispraćenog rečima: “Još samo 15 minuta”. Sanjao sam da sam opet na MENT festivalu u Ljubljani, ali ovaj put sa mojim ortakom M. (pišem početno slovo njegovog... » read more
11:53 Odličan datum za vraćanje dnevniku. Kad vidiš ovakav niz brojeva, moraš da se zapitaš ima li neku posebnu vrednost, možda je u pitanju neka šifra, neka tajna lozinka koju kada jednom zapišeš, makar i u virtuelnom dnevniku, otvara u realnosti novu putanju ili makar sklanja prepreke sa ove na kojoj sam sad. Tokom turneje... » read more
00:22 U hostelu Vila Veselova. Ne spavam. Šifra za wi-fi: gospaveselova. To je rešenje problema o kojem sam razmišljao danas na stanici Zidni most, dok smo čekali presedanje na voz za Ljubljanu. Danas sam o tome razmišljao i usput beležio u ovaj virtuelni dnevnik, ali u putu, u stalnom hodu, sa gitarom o ramenu, rancem... » read more
14:43 U vozu za Ljubljanu. Priželjkujem urođenu internet konekciju, organ u telu koji bi radio svojevoljno, poput disanja, obezbeđujući mi u svakom trenutku vezu sa svetskom mrežom. Čipovaće me, kao psa, za jeftinu konekciju, a ja ću im to dozvoliti. Naredna postaja: Dobrava. Putujem vozom, to mi je najdraži način putovanja. Još samo vozove čovek... » read more
18:04 Najgori deo putovanja je odlazak. Ne podnosim iščekivanje trenutka u kojem ću krenuti; ono vreme u sobi, sa spakovanim koferom i gitarom; ono vreme koje mora da prođe dok se konačno ne prepustim vožnji. Za mene putovanje počinje tek kada se zaputim ka cilju putovanja. U ovom slučaju to je Ljubljana. Predstoje mi dve... » read more
11:02 Polovinu ovog meseca neću raditi, jer me litero-igra vodi u Sloveniju, prvo na MENT festival u Ljubljani, gde ću kao Andrea Kane izveštavati za HellyCherry portal, a nakon toga, od osmog februara, biću deo Kavč Festivala kao Astor Lajka. U svemu tome nema mesta za dispečovanje kamiona. Zato sam se prebacio na DD/MM/GGGG format... » read more