Mislio sam da ću drugačije reagovati na karantin. Nikada mi nije smetalo da čitave sedmice provedem u samoći. Uvek sam imao šta da radim, neki izvor zadovoljstva koji me je čuvao od bespotrebnog druženja i viđanja sa ljudima, ali strah da ću nešto propustiti, pogotovo da neću staviti šešir njegov i uzeti ulogu A. Kanea... » read more
26/03/2020 Svaki dan mi počinje tekstom, bilo da su to sažeti zapisi na Tviteru, koje sve više izbegavam zbog sadržine koju ne mogu da varim pre doručka, ili objava na stranici Odvalimo SE Poezijom, koje poezijom usmere misli van ovakve stvarnosti. Kako počinjem u tekstu, tako tu i završavam, pred ponoć, u mraku sobe, sa... » read more
Nisam doktor, ali mogu da vam olakšam ostanak u zatvorenom. Osim aplauza svima onima koji pomažu da sistem (koliko god on bio kvaran) i dalje funkcioniše zarad običnih ljudi, jedino što mogu da ponudim u ovakvoj situaciji su preporuke za sadržaj koji bi mogao makar malo da vam ublaži turobnost ovakve situacije. Ceo zapis možete... » read more
Četvrti dan vanrednog stanja 13:45 Disciplinovan sam. Prihvatam situaciju bez većih tegoba. Nije da sam pre ovoga bio preterano druželjubiv i zavistan od viđanja sa ljudima, ali opšta zabrana mi olakšava. Ja sam poslušna jedinka. Osim što sam prvi dan vanrednog stanja proveo u vožnji preko pola zemlje, kroz 3 grada sa visokom stopom zaraženih,... » read more
16/3/2020 U autobusu za Suboticu. Slušam Digitalni kasetofon, epizodu sa “Klot ljudima“. Milan kaže kako niko ne prati scenu. Kane me svrbi pod šeširom. Stavljam ih na listu za odstrel u nekom od narednih tekstova. Na putu sam za Suboticu, u Feniks Giz autobusu koji ide za Novi Sad. Među desetak putnika, barem šestoro su,... » read more
15/3/2020 Ništa nije drugačije nego inače. U sobi sam, za računarom, pišem. Viđam ljude samo kroz prozor. Moj brat i njegove dve ćerke se igraju u dvorištu. Mahnem im. Povučem zavesu. Izađem iz sobe po hranu. Jedem na brzinu. Ispijam pune čaše soka od cvekle, šargarepe i jabuka – to je za imunitet; litre limunade... » read more
15:42 Jedino što uspevam da završim za litero-igru su ovi dnevnički zapisi koje niko ne čita, ali za sedam godina, kada svako u džepu bude imao priključak u litero-igru, ovi zapisi, nastali u nedovoljno zagrejanoj sobi na prvom spratu moje porodične kuće, biće najvrednije štivo na kojem će se zasnivati čitave katedre međunarodnih studijskih disciplina.... » read more
13:56 Danas sam se probudio uz alarm. Žalio bih što se nisam povinovao komandi i ustao samo u slučaju da nije bilo sna koji je usledio nakon odlaganja, ispraćenog rečima: “Još samo 15 minuta”. Sanjao sam da sam opet na MENT festivalu u Ljubljani, ali ovaj put sa mojim ortakom M. (pišem početno slovo njegovog... » read more
11:53 Odličan datum za vraćanje dnevniku. Kad vidiš ovakav niz brojeva, moraš da se zapitaš ima li neku posebnu vrednost, možda je u pitanju neka šifra, neka tajna lozinka koju kada jednom zapišeš, makar i u virtuelnom dnevniku, otvara u realnosti novu putanju ili makar sklanja prepreke sa ove na kojoj sam sad. Tokom turneje... » read more
00:22 U hostelu Vila Veselova. Ne spavam. Šifra za wi-fi: gospaveselova. To je rešenje problema o kojem sam razmišljao danas na stanici Zidni most, dok smo čekali presedanje na voz za Ljubljanu. Danas sam o tome razmišljao i usput beležio u ovaj virtuelni dnevnik, ali u putu, u stalnom hodu, sa gitarom o ramenu, rancem... » read more