16/9/2022

19:59 па није но је ли? последњи петак у Скопљу. Овај викенд напуштам град у којем се Душан Силни крунисао царством, идем на радни-одмор (не постоји одмор-одмор), радујем се томе, али мало патим што нисам боље искористио време, а узео сам све што сам могао, макар оно што ми је требало. Очи ми пуне бетона.... » read more

15/9/2022

09:20 Устанеш директ из мешалице. Снови су ме изгазили, у глави су ми и даље црнци окупљени у ходнику моје куће, сви обучени у зимске јакне које им је мој брат разделио. Каснио сам на час, а онда на још један, па сам морао да терам људе из дневне собе, јер сам имао час, а... » read more

14/9/2022

09:01 шта се дешава када те сврби леви длан? јутро је, јутро је. немам свој мали планер за данас, па како да уђем у дан? морам да допуним своје жеље на лицу места. данас бих да будем задовољан собом, то је прво, а затим да имам часове у миру, без проблема са интернетом. такође бих... » read more

13/9/2022

10:09 а шта ми тешко да се јавим у Дневнику? ионако ћу све ово обрисати и рестартовати када буде време за Собакаисти 2.0 то је план, све испочетка, као да ништа нисам урадио, него опет Собакаисти као да нико не зна за њих, ребрендинг, скакање на исте платформе, само са веће висине и са више... » read more

12/9/2022

8:56 Dobro jutro, dnevničani. Ooo, kako se dugo nismo videli, a ni čuli (ikada). Nisam se vratio, niti sam odlazio, tekst je uvek bio uz mene, ugraviran na potiljku kao bar kod agenta 47. Ponekad bih zaboravio na njega, ponekad bih maštao o njemu, ali nisam se hvatao tipkovnice sve do jutros. Ništa nije drugačije... » read more