Raspustio kose kao onaj lik u kariranoj košulji iz Cecinog spota.

Umesto da se zalećem i onda usporavam, sa stalnim strahom da se ne sapletnem i zadobijem povrede pri padu, odlučio sam da se ukopam u jednom mestu. Moje ambicije su mnogo veće od moje sposobnosti da ih ostvarim i sve dok ne patentiraju implant koji bi moje misli prevodio u sadržaj, moraću da bunarim za rečima ovako, kao običan fizikalac, šljaker grubih ruku kojem se beskonačno divim.

Ako pratite i bodujete moju aktivnost, primetili ste da nisam objavio novu epizodu podkasta, kao ni novi video za vlog. “Šta da se radi”, teše me moji heteronimi, a ja slažem ramenima i guram pod fiktivni tepih još malih neuspeha koji će se slegnuti kao kocke na Trgu republike onog trenutka kada konačno završim ovaj projekat.

A kada će to biti?

Pitaju me, pitaju. I ja odgovaram, dajući maglovite procene, uvek stavljajući jedan cilj ispred drugog. “Moramo prvo da završimo sajt”, govorio sam pre nego što smo okačili novu verziju sobakaisti.org, a sad pravim luft radeći na papirnoj demo verziji litero-igre “Sobakaisti”. Niko ne zna kako je meni teško, oh.

Burazer me vuče za ruku, pokazuje mi realne cifre od kojih se živi, sugeriše mi, vrlo eksplicitno, da je vreme da završim to na čemu radim već godinama ili da se prihvatim nekog posla, evo, on može da mi sredi da dispečujem kamione po Americi, dobra je to kinta, jes da se radi u nezgodno doba zbog vremenskih zona, ali lepše se spava sa čvrstom valutom pod jastukom.

No, ja se zakopavam još dublje u svoj mali, fiktivni rov, i odatle se čuje samo zvuk tastature, kucanje po slovima kao mitraljeska paljba koja me brani od realnosti. Ne prilazite!

Ipak, zadajem sebi neke rokove, a ovaj je najnoviji: 25-og oktobra putujem za Berlin. Tamo ću kao Astor Lajka nastupati na “Unpluggedival” festivalu, pri čemu ću mapirati i ovaj grad. Dok ne dođe taj dan, sedeću u svom rovu i raditi na litero-igri, kako na samom dizajnu mehanike i pravljenju papirne demo verzije, tako i na blogu/vlogu/podkastu. Ne zovite me u provode, ne nudite mi društvo, ne pitajte kako sam.

Dobro, možete da pitate kako sam…

Zasukô sam rukave i pljunô u dlanove. Vreme je da se lopata kroz fikciju. Ako hoćete da znate među prvima šta sam sve iskopao, učlanite se u fan klub. Ako ste strpljivi, čekajte dvonedeljne izveštaje sa njuzletera (za koji bi valjalo da se prijavite ovde):

Ono što sam hteo da vam kažem, u ovih 400+ reči je: radim na litero-igri i ne odustajem, ma kako to izgledalo.


This image has an empty alt attribute; its file name is Ko-fi_Logo_RGB_grey-1024x372.png
Donirajte nam pseću hranu preko Ko-fi platforme ili na paypal.me/sobakaisti
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Last modified: September 18, 2019

Comments

Write a Reply or Comment

Your email address will not be published.